Nagrada Udruženja  arhitekata Srbije se dodeljuje za:

A. Najuspešnije arhitektonsko delo iz svih oblasti arhitekture autorima pojedincima ili autorskim timovima, realizovano u protekloj godini zaključno sa 31.12.2023.godine za Godišnju nagradu „Aleksej Brkić“.

B. Izvedeno delo naših arhitekata koje je realizovano u inostranstvu  u   konkurenciji za povelju Udruženja  arhitekata Srbije , u protekloj godini, zaključno sa 31.12.2023.

C. Nagrada za najuspeliji  studentski  projekat arhitekture studentima  arhitekture, nastao u  toku nastavnog procesa u protekloj 2023. godini.

Žiri za dodelu nagrada :

Predsednik Žirija:

Prof. Ivan Rašković, arhitekta, Beograd 

članovi  Žirija:

-              Prof.Milan Đurić, arhitekta, Beograd

-              Milica Kovač, arhitekta, Zrenjanin

-              Dr Slobodan Jović, arhitekta, Novi Sad

-              Dr Vojislav Nikolić, arhitekta, Niš

Predlagač je dužan da Žiriju u pisanoj formi podnese:

-              prijavu kandidata sa informacijom o objektu kojim se kandidat kandiduje za nagradu; a naročito, dokaz o članstvu područnog Društva arhitekata,  grafičke priloge (situaciju osnove i preseke) koji će omogućiti odgovarajući uvid u sadržaj i rešenje, kratko tekstualno objašnjenje i fotografije objekta iz kojih se može sagledati  ukupan gabarit – obavezna predaja i digitalno  ( cd, dvd ili usb ) u pdf formatu,  RGB sistem / do 150 dpi, formata A3;

-              izjavu da je objekat završen u godini za koju konkuriše;

-              predlagač može podneti za predloženo delo i već ranije  objavljene ocene, mišljenja, kritike i drugi raspoloživi materijal (ukoliko postoje) koji prezentuje, tumači i osvetljava kandidatov doprinos i podkrepljuje razlog za kandidaturu;

Za predloženi studentski projekat, predlagač je dužan da Žiriju u pisanoj formi podnese:

-              prijavu kandidata sa informacijom o projektu kojim se kandidat kandiduje za nagradu, grafičke priloge projekta koji će omogućiti uvid u sadržaj i rešenje, tekstualni opis projekta, preporuku predmetnog nastavnika kao i drugi raspoloživi materijal o studentskom projektu– obavezna predaja i digitalno  ( cd, dvd ili usb ) u pdf formatu,  RGB sistem / do 150 dpi, formata A3.

Konkurs za nagradu se raspisuje 28.08.2024., a rok za podnošenje predloga sa kompletnom dokumentacijom  je do 01.11.2024.godine do 15,00 časova.

Predlozi se dostavljaju na adresu Udruženja arhitekata Srbije i Društva arhitekata Beograda, Kneza Miloša 7a/III,  radnim danima od 10,00 do 14,00 časova, kontakti UAS/DAB:  011/3230-059, 3239-754, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izložba „Arhitekt Milan Zloković i Vojvodina: nerealizovani projekti od 1928. do 1960. godine“ biće otvorena u ponedeljak, 22. jula u 19 časova, u Galeriji Akademije umetnosti u Novom Sadu (Bulevar Mihajla Pupina 19)

Nastala u saradnji Fondacije Milan Zloković, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Muzeja grada Beograda i Galerije Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, izložba „Arhitekt Milan Zloković i Vojvodina: nerealizovani projekti od 1928. do 1960. godine“, autora dr Nebojše Anteševića i Ilije Gubića, čini nastavak obeležavanja jubileja 125 godina od rođenja arhitekta Zlokovića. Ova izložba, koja će trajati do 2. avgusta, ujedno je i prva izložba projekata iz bogatog Zlokovićevog opusa u Novom Sadu.

Sređivanjem obimne zaostavštine arhitekta Zlokovića pronađeni su i sistematizovani arhivski materijali za više projekata za gradove i mesta u Vojvodini koji će biti prikazani na ovoj izložbi, a koji do sada u arhitektonskoj istoriografiji nisu bili predmet proučavanja ili nisu podrobnije analizirani i publikovani – Narodno pozorište u Novom Sadu (1928/1929, konkursni rad), Banska palata Dunavske banovine u Novom Sadu (1930, konkursni rad), Poslovna zgrada Akcionarskog društva za građenje kuća – palata „Habag“ (1930/1931, konkursni rad), Zgrada Nikole Tanurdžića – „Silesija“ u Novom Sadu (1931, konkursni rad), Turistički dom na Iriškom vencu (1932, konkursni rad), Sokolski dom u Vrbasu (1933, idejni projekat), Zakladna bolnica Stevana Semzea u Somboru (1934, projekat), Dom Jugoslovenskog učiteljskog udruženja u Novom Sadu (1934, konkursni rad), Kuća Slobodana Dragutinovića na Karašu (1936, idejni projekat), Spomenik palim borcima u Subotici (1946, konkursni rad), Zgrada Narodnog odbora Sreza Pančevo i Narodnog odbora Opštine Pančevo sa uređenjem trga (1957, konkursni rad) i Tehnološki fakultet u Novom Sadu (1960, konkursni rad).

Ovi projekti, iako nisu realizovani, svedoče o Zlokovićevom prosedeu koji je evoluirao od ar deko uticaja do racionalnih modernističkih rešenja proizašlih iz naučnih ispitivanja modularne koordinacije, odražavajući ujedno i tokove razvoja srpske moderne arhitekture u 20. veku. Stoga su izložena arhitektonska rešenja sagledana u odnosu na Zlokovićev celokupan opus i kontekst razvitka moderne arhitekture kroz konkursne raspise, narudžbine i razvoje urbanih sredina u Vojvodini.

Izložba, koju prati monografski katalog, realizuje se sredstvima Ministarstva kulture Republike Srbije i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je svesrdno podržao pripremu izložbe i koji je izdavač kataloga.

Arhitekt Milan Zloković, istaknuti srpski stvaralac, naučnik i pedagog, rođen je 1898. godine u Trstu (Italija), u srpskoj porodici iz Boke Kotorske, gde je završio nemačku osnovnu školu i realku. Studije inženjerstva je započeo 1915. godine na Višoj tehničkoj školi u Gracu (Austrija). Po završetku Prvog svetskog rata dolazi 1919. godine u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, nastavivši studije  arhitekture na Odseku za arhitekturu Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kome je diplomirao 1921. godine. Od sredine 1921. do 1923. godine boravi u Parizu kao stipendista francuske vlade i Ministarstva prosvete Kraljevine SHS. Nakon povratka u Beograd Zloković postaje asistent na Odseku za arhitekturu Tehničkog fakulteta (kasnije Arhitektonski fakultet). Od tada je njegova profesionalna i nastavnička karijera trajala u kontinuitetu sve do smrti 1965. godine. Jedan je od osnivača Grupe arhitekata modernog pravca u Beogradu 1928. godine, zajedno sa arhitektama Branislavom Kojićem, Dušanom Babićem i Janom Dubovijem, i njen prvi predsednik. U periodu od 1952. do 1954. godine je bio dekan Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sedmojulsku nagradu Republike Srbije za životno delo dobio je 1963. godine.

Tokom četiri decenije Zlokovićevog aktivnog projektantskog rada nastalo je oko dve stotine i šezdeset projekata za objekte različitih namena, od kojih je šezdesetak realizovano, među kojima se ističu antologijska dela srpskog međuratnog modernizma – porodična kuća na beogradskom Neimaru, hotel Žiča u Mataruškoj Banji, Dečja univerzitetska klinika, zgrada auto salona i servisa FITA i porodične vile Šterić i Prendić u Beogradu, osnovna škola, danas gimnazija u Jagodini

Na inicijativu porodice arhitekta Zlokovića, 2016. godine je osnovana Fondacija Milan Zloković, s misijom da afirmiše ličnost i delo ovog istaknutog stvaraoca u okvirima nacionalne arhitektonske baštine i srpske kulture uopšte. Fondacija u svom programu ističe nekoliko osnovnih ciljeva koji se odnose na obradu, čuvanje i prezentovanje arhivske građe iz zaostavštine Milana Zlokovića, rasvetljavanje Zlokovićevog opusa koji do sada nije bio kritički analiziran, pružanje podrške istraživačima i staranje o izvedenim delima arhitekte Zlokovića, posebno onim koja imaju status spomenika kulture.

Želeći da dugogodišnje stvaralaštvo arhitekta Milana Zlokovića i segmente iz njegove obimne zaostavštine predstavi široj javnosti, da ih učini dostupnim za edukativne i naučne svrhe, Fondacija je 2020. godine postavila internet stranicu– www.milanzlokovic.org – na kojoj su prezentovani svi aspekti Zlokovićevog opusa (arhitektonsko stvaralaštvo, naučna istraživanja i likovni radovi), kao i pregled dosadašnjih istraživanja i naučne valorizacije njegove uloge u razvoju srpske arhitekture i kulture. Raznovrsne sačuvane materijale iz projektantskog, naučnog i likovnog stvaralaštva Fondacija stalno prikazuje i na svojoj Instagram stranici.

Opisi i izvori ilustracija

Pozivamo vas na međunarodnu ljetnu školu arhitekture u Grožnjanu koja će se održati ove godine od 29.7. do 6.8. 2024.

Voditelji ovogodišnje ljetne škole su svjetski poznati arhitekti TAKAHARU i YUI TEZUKA, kojima će se pridružiti i drugi gosti iz Slovenije i Hrvatske.

Osim radionice, ljetna škola arhitekture obuhvaća niz javnih programa, poput predavanja domaćih i stranih arhitekata, panela, te izložbi o radu ureda Tezuka architects.

Tema radionice je Invisible City Only for Infants, a više o temi saznajte u tekstu Takaharua Tezuke koji donosimo u nastavku.

Više o prijavama i Grožnjanskoj ljetnoj školi arhitekture na linku http://www.gssa.com.hr

Invisible City Only for Infants

In childhood, you used to live in a different world. It does not mean only the scale of the surrounding environments.

You used to hear the world differently. Children are capable of recognizing hypersonic sound exceeding 20 kHz. Their ears are much more like wild animals' than the grownup's. Beyond 20 KHz, the body transmits vibration through bones to the central spine, and the deepest part of the brain sends chemical signal to the upper dermal surface of the brain. The process is similar to the one for primitive life forms before we humans evolve consciousness. They smell spring wind differently and touch the surface of stones differently.

This year we want you to find an invisible city that can be seen or experienced only by children. Please do not consider this an easy assignment. Adults are experienced in finding anything hidden by children. This is not about hiding a space nor making a smaller threshold. The assignment is about exploring parallel universe where you used to live in, yet not anymore.

Društvo arhitekata Novog Sada - DaNS poziva sve zainteresovane da prijave svoje radove za izlaganje na 24. Salonu arhitekture Novi Sad koji će se održati od 12. do 26. oktobra 2024. godine. Prepoznajući prisustvo potrebe za okupljanjem i komparativnim prikazivanjem pod „jednim krovom“, na regionalnoj arhitektonskoj sceni, Salon arhitekture Novi Sad je 2016. godine postao izložba međunarodnog karaktera.

Ovogodišnji Salon će, kao peto međunarodno izdanje, ponovo napraviti presek arhitektonskog stvaralaštva u regionu i omogućiti nam uvid u aktuelne tendecije i pitanja.

Pravo na prijavu radova imaju učesnici iz: Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, Severne Makedonije, Mađarske i Rumunije.

Rok za dostavu radova za selekciju (elektronski): 25.06.2024.

Rezultati selekcije biće poznati autorima do: 20.07.2024.

Rok za dostavu plakata za izložbu i materijala za katalog (elektronski): 27.07.2024.

Otvaranje Salona i dodela nagrada: 12.10.2024.

Imena članova žirija će naknadno biti dostupna javnosti.

24-Salon arhitekture Novi Sad_2024_Poziv.pdf

Nacionalni arhitektonski forum, na kom su razmotrene teme značajne za razvoj arhitektonske politike u skladu sa vizijom, ciljevima i merama Nacionalne arhitektonske strategije, održan je 28. maja u Domu omladine Beogada. 

Platforma za sprovođenje Nacionalne arhitektonske strategije, arhitektonska profesija u Srbiji (regulatorni i institucionalni okvir) i arhitektonska delatnost i praksa (kvalitet i vrednost arhitektonskih usluga), bile su teme panela na kojima su učestvovali predstavnici relevantnih institucija i ustanova, arhitektonskih udruženja i biroa.

Vlada Republike Srbije je 1. juna 2023. godine na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture usvojila Nacionalnu arhitektonsku strategiju za period od 2023. do 2035. godine (NAS) sa prvim Akcionim planom za njeno sprovođenje (2023-2025), koja predstavlja dokument kojim se u Srbiji prvi put strateški utvrđuje arhitektonska politika i na celovit način određuje pravac delovanja u cilju razvoja i unapređenja kvaliteta arhitekture i građene sredine.

Nacionalni arhitektonski forum otvorila je arhitektkinja Milka Gnjato, članica upravnog odbora Društva arhitekata Beograda i jedna od osnivača Asocijacije Srpskih arhitektonskih praksi, koja je u ime arhitektonske zajednice istakla značaj Foruma i ukazala na društvenu važnost arhitektonske discipline. Prisutnima se potom onlajn obratila Rut Šageman (Ruth Schagemann), predsednica Saveta arhitekata Evrope.

Nakon pozdravnih obraćanja, predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – arhitekte Nebojša Antešević, Božana Lukić i Tijana Pejić, predstavili su viziju i ciljeve Nacionalne arhitektonske strategije, uz osvrt na relevantne podatke o arhitektonskoj profesiji i delatnosti u Srbiji, kao i publikaciju Arhitektura za nas, u kojoj je strategija predstavljena sažeto i ilustrativno.

U želji da NAF, pored donosioca odluka i kreatora javnih politika, te istaknutih predstavnika struke u Srbiji, bude uveličan i prisustvom inostranih gostiju koji će preneti pozitivna iskustva u sprovođenju arhitektonskih politika, posredstvom Ambasade Kraljevine Španije prisutnima se obratio i gospodin Injaki Karnisero (Iñaqui Carnicero), Generalni sekretar Sekretarijata za urbanu agendu, stanovanje i arhitekturu pri Ministarstvu saobraćaja, mobilnosti i urbane agende Kraljevine Španije. Budući da je Španija nedavno donela i Zakon o kvalitetu arhitekture, a da je gospodin Karnisero jedan od najzaslužnijih za njegovo donošenje, govorio je o iskustvima Španije u kreiranju arhitektonske politike, posebno u kontekstu smernica za visokokvalitetnu arhitekturu i građenu sredinu, uloge javnog sektora u postavljanju uzornih primera arhitekture, osnivanja Kuće arhitekture Španije, uloge Svaeta za arhitekturu i drugih važnih aspekata koje Zakon o kvalitetu arhitekture uređuje.

Gospodin Žoao Bento (João Bento), ispred Lisabonske škole arhitekture Univerziteta u Lisabonu, imao je onlajn izlaganje posvećeno kreiranju arhitektonskih politika u Evropi koje promovišu visokokvalitetnu arhitekturu i kulturu građenja (kroz predstavljanje panorame aktera, politika i alata). Forumu je prisustvovao veliki broj visokih zvanica iz zemlje i inostranstva.

Tema prvog panela: Platforma za sprovođenje Nacionalne arhitektonske strategije. Moderator Ksenija Lalović (Arhitektonski fakultet – Univerziteta u Beogradu), panelisti Vladimir Lojanica (dekan Arhitektonskog fakulteta – Univerziteta u Beogradu), Vladan Đokić (rektor Univerziteta u Beogradu), Miloš Gajić (predstavnik Ministarstva kulture) i Slobodan Jović (kustos Zbirke arhitekture, urbanizma i arhitektonskog dizajna pri Muzeju primenjene umetnosti/Fakultet tehničkih nauka Novi Sad – Departman za arhitekturu), dok je onlajn gost panela bio Bojan Linardić (direktor Zavoda za prostorni razvoj Hrvatska).

Tema drugog panela: Arhitektonska profesija (regulatorni i institucionalni okvir). Moderator Predrag Milutinović (Udruženje arhitekata Srbije/Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi/Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije /biro „MAPA studio“), panelisti Vesna Cagić Milošević (Udruženje arhitekata Srbije/profesor, Arhitektonski fakultet – Univerziteta u Beogradu), Žaklina Gligorijević (Udruženje arhitekata Srbije – predstavnik u Savetu arhitekata Evrope/Žensko arhitektonsko društvo), Ilja Mikitišin (Društvo arhitekata Beograda/biro „4Mind“) i Danilo Dangubić (Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi/biro „DADA“), a onlajn gost panela bio je Vlado Krajcar (generalni sekretar Komore za arhitekturu i prostorno planiranje, Slovenija).

Tema trećeg panela: Arhitektonska delatnost i praksa (kvalitet i vrednost arhitektonskih usluga). Moderator Đorđe Mojović (Program za urbani razvoj). Panelisti: Milan Đurić (Udruženje arhitekata Srbije / Arhitektonski fakultet u Beogradu / biro „Dva studio“), Anja Ivana Milić (arhitektonska firma „Arhipro“ / Žensko arhitektonsko društvo), Bojan Zabukovec (arhitektonska firma „ZAP“ / Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi) i Vladimir Đorić (Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi / biro „Zabriskie“).

Fotografije sa svih panela tokom NAF-a 28.5.2024. u Domu omladine Beograd.

Photo: Goran Srdanov

Photo: Dragan Mujan

Позивамо вас да се прикључите потписивању петиције и подршци Декларације о судбини Београдског сајма и Генералштаба.

Линк за потписивање петиције и додатне информације о самој Декларацији можете пронаћи овде https://forms.gle/2iw6U2WXVKFu9TPk8

Унапред захвални на вашој подршци,

Академија инжењерских наука Србије (АИНС)

Академија архитектуре Србије (ААС)

Удружење Архитеката Србије (УАС)

Декларација о судбини Београдског Сајма и Генералштаба.pdf