Poštovani članovi,

Pozivamo Vas na promociju knjige arhitekte Đorđa Bobića, koja će se održati u sredu, 16. aprila sa početkom u 18,00 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), Birčaninova 21, Beograd.

“Knjiga Dnevnik jednog građanina arhitekte Đorđa Bobića predstavlja nastavak istoimene knjige iz 2020.godine. U njoj se nalaze ilustrovane beleške nastale od 2020-2024. godine, koje je Đorđe do kraja života vredno i neumorno beležio u svoje bezbrojne notese.”

У присуству бројних гостију и публике, у Музеју примењене уметности свечано је отворен 47. Салон архитектуре, традиционална годишња манифестација чији је циљ промовисање најбољих остварења у области архитектуре и оснаживање улоге архитектуре у друштву.

Том приликом, изложбу је отворио в.д. директор Музеја примењене уметности, Стеван Мартиновић. У поздравној речи, он је истакао да, због значаја Салона у академској заједници, као и друштву, он чини један од стубова и симбола музеја. „Салон су кроз читав низ година и деценија афирмисали директори ове установе, кустоси, архитекте, академици, спољни сарадници и наравно публика, која и овом приликом, као и сваке године, показује огромно интересовање за садржаје Салона архитектуре, што нам је особито драго. Ако погледамо актуелну поставку, односно шта Салон архитектуре има да понуди данас, мени су још увек блиска становишта Плотина из трећег века, који је у идеји препознавао суштину архитектуре. На овој поставци сам видео сијасет различитих идеја, обраде бројних тема, радове неких настављача великих имена струке... У наредних месец дана, на пратећим програмима Салона ћемо размењивати идеје, разговарати о разним феноменима, пројектима, да би кроз сучељавање различитих мишљења и ставова, кроз дијалог, потврдили да смо достојни најбољих традиција Салона и ове установе“, нагласио је Стеван Мартиновић. У име Музеја примењене уметности, он  је захвалио покровитељима, партнерима, сарадницима, спонзорима, члановима Савета и Жирија; као и свима који су заслужни за одржавање актуелне манифестације.

Традиционално, Салон се одржава под покровитељством Министарства културе Републике Србије. Музеј примењене уметности реализује Салон у сарадњи са Удружењем архитеката Србије (УАС), Асоцијацијом српских архитектонских пракси (АСАП) и Женским архитектонским друштвом (ЖАД).

Спонзори овогодишње манифестације су компаније Alumil, Аcо, Saint-Gobain и Mega Concept.

Услед специфичних друштвених околности у којима се одржава манифестација, када су догађаји  превазишли теоријске и аналитичке закључке и стратегије, архитектонске организације, институције и одговорни појединци су позвали на професионалну и моралну одговорност, захтевајући темељне промене и хитну акцију, у циљу заштите интегритета струке.

Без дилеме, ПРИТИСАК је обележио архитектонску делатност, теорију и праксу у години између два Салона, због чега тема овогодишњег и јесте: Под притиском/Under Pressure.

На јавни конкурс за учешће на 47. Салону архитектуре пристигло је 198 радова, што представља импресиван број, нарочито у датим околностима, и говори у прилог значаја Салона за архитектонску заједницу, и шире друштво.

На изложби ће бити приказан избор архитектонских остварења, а последње недеље одржавања додељена награда  зa најбоље реализовано дело архитектуре, као и награде, признања и похвале за нереализоване пројекте, конкурсне радове, истраживања, експерименте, публикације, архитектонску фотографију и продукцију у домену дигиталног простора. Признање Савета Салона и Награда публике обезбеђују активно укључивање јавности у оцењивање актуелне архитектонске продукције.

У Програму Салона су предвиђени разговори са колегама и уваженим члановима жирија о изазовима и притисцима са којима се архитекте и архитектура срећу, као и о друштвеним околностима у којима су неопходне промена професионалног деловања и акција.

Драгоцено интернационално и практично искуство доноси Неда Констандиновић, архитекта канцеларије градског архитекте Барселоне, савременица зелене трансформације јавног простора Барселоне. Такође, професор Владимир Миленковић ће приказати последње радове студија Нео архитекти, Невена Пивић ће се осврнути на рад студија Флуид и наслеђе архитекте Ђорђа Геца, док ће Милена Катић, кроз специфичну тематизацију, презентовати рад студија Забриски.

Распоред предавања:

др арх. Владимир Миленковић, 8.4. 2025, уторак у 18 часова

арх. Неда Костандиновић, 15. 4. 2025, уторак у 18 часова

арх. Милена Катић, 22. 4. 2025, уторак у 18 часова

арх. Невена Пивић, 24. 4. 2025, четвртак у 18 часова

ЖИРИ 47. САЛОНА АРХИТЕКТУРЕ:

арх. Милена Катић, Забриские, Београд, добитница Велике награде 46. Салона архитектуре – Grand Prix

арх. Неда Констандиновић, Департман главног градског архитекте, Барселона

мр арх. Лазар Кузманов, Kuzmanov and Partners, Нови Сад

др арх. Владимир Миленковић, Неоархитекти, Београд

арх. Невена Пивић, Studio Fluid, Београд

САВЕТ 47. САЛОНА АРХИТЕКТУРЕ:

Биљана Јотић, историчарка уметности и кустоскиња

др Слободан Јовић, архитекта, кустос МПУ

Весна Цагић Милошевић, архитекта, редовни професор Универзитета у Београду – Архитектонски факултет

Марко Корошец, архитекта, Реморкер студио, Београд

др Жаклина Глигоријевић, архитекта урбаниста, Контура, Београд

Jubilarni 25. Dani Orisa održat će se 27. i 28. lipnja 2025. (petak i subota) u Koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu.

Obaveštenje za članove DAB-a, UAS-a- i studente,  ostvaruju 10 posto popusta na redovne cijene kotizacija (za ostvarenje popusta potrebno je obratiti se na e-mail:  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. )

Dani Orisa održavaju se od 2001. godine, a dosad smo ugostili više od 400 predavača, vrhunskih stručnjaka iz cijelog svijeta. Dani Orisa promiču arhitektonsku, ali i cjelokupnu kulturnu scenu te su već dugi niz godina vodeći arhitektonski simpozij u Hrvatskoj, ali i izvan njezinih granica. Pozivamo vas da s nama proslavite divnih 25 godina u ljetnom, lipanjskom terminu, razdoblju kada su poslovne aktivnosti u jednom umjerenom, opuštenijem, ali izrazito efikasnom tempu. A upravo tako želimo i obilježiti punih 25. godina održavanja Dana Orisa.

Više informacija možete pogledati na www.daysoforis.com

Sa velikim žaljenjem vas obaveštavamo da nas je napustio naš cenjeni i dragi kolega Dejan Babović, arhitekta, njegova bogata karijera, obeležena je mnogobrojnim nagrađivanim projektima i posvećenim radom.

Rođen je 1962.godine u Ivangradu (Berane), Crna Gora.

Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu kod profesora Svetislava Licine 1988 godine.

Radio u “Energoprojektu”(1989-91), PP “Mecon”(1991-93), u statusu samostalnog autora u ULUPUDS-u  (1994-2004), a od  januara  2005.godine  radi u sopstvenom birou pod nazivom “Autorski Atelje BABOVIĆ”. Najveći broj dela realizuje sa suprugom  Antonietom Alderete Babović, arhitektom.

Član Arhitektonske sekcije ULUPUDS-a od 1992. godine.

Realizovao je preko dvesta projekata enterijera javnih i privatnih objekata različitih gabarita , kao i desetak projekata objekata .

Učesnik je svih Salona arhitekture od 1992.godine, Majskih izlozbi od 1994.godine, Novosadskih Salona arhitekture od 1996.godine i mnogih drugih izložbenih manifestacija.

Zapaženi su i bibliofilski sadržaji u većini časopisa koji se bave arhitektonskom problematikom ( Forum, DaNS, Ambijenti, Enterijer, Kuca Stil, Modul, Moj dom, Arhitektura …), kao i učešće u TV emisijama o arhitekturi ( Gradologija, Ars praktika, Tajne prostora, Genius domus, Ugao, Duh kuće, Urbana zona…)

Dobitnik je mnogobrojnih stručnih nagrada i priznanja .

https://www.babovic.rs/ 

Raspisivač / U saradnji sa

Košutnjak film

Avala Studios

Radio-televizija Srbije – RTS

Državni audiovizuelni arhiv Srbije - Jugoslovenska kinoteka

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu

Sprovodilac konkursa

Društvo arhitekata Beograda

Kneza Miloša 7а/III, Beograd

www.dab.rs

Raspisuju javni, otvoreni, jednostepeni, anonimni, anketni konkurs za programskо - prostorni koncept

ZA URBANU I PEJZAŽNU REVITALIZACIJU PODRUČJA između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića, Vladimira Rolovića, GO Čukarica, Beograd 

Konkursni rokovi

Početak konkursnog roka/ datum oglašavanja   .................. 24.12.2024. godine

Pitanja u vezi konkursa učesnici mogu postaviti do ............. 24.03.2025.godine

Krajnji rok za podnošenje konkursnih radova je ...................24.03.2025. godine do 23:59 časova (GMT+1).

Objavljivanje rezultata konkursa je najkasnije do .................24.04.2025. godine do 23:59 časova (GMT +1).

Predsednik žirija:

prof. Branislav Mitrović, arhitekta

Članovi žirija:

prof. dr Zoran Đukanović, urbanista

mr Bojan Kovačević, arhitekta

prof. Dejan Miljković, arhitekta

prof. mag. Vasa Perović, arhitekta

prof. Ivan Rašković, arhitekta

van. prof. dr Boris Radić, pejzažni arhitekta

docent dr Ivan Simić, urbanista

Jelena Stojkov, urbanista

Konsultanti:

Aleksandar Obradović, arhitekta

dr Vladan Popović, naučni savetnik / Institut za šumarstvo

Izvestioci:

dr Jelena Bogosavljević, arhitekta / asistent Arhitektonskog fakulteta u Beogradu

Tamara Petrović Komlenić, arhitekta

Određuje se nagradni fond u ukupnom iznosu od bruto 95.000,00 EUR  i dodeliće se prema sledećoj raspodeli:

-           Prva nagrada bruto…………………………………………40.000,00

-           Druga nagrada bruto………………………………………20.000,00

-           Treća nagrada bruto……………………………………… 10.000,00

-           Pet otkupa od po bruto………………………….…………5.000,00

Nagrade i otkupi će se isključivo isplaćivati u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS za učesnike iz Srbije.

Žiri će raspodelu nagrada izvršiti u svemu prema odredbama Pravilnika, sa mogućnošću i drugačije raspodele nagrada u okviru predviđenog nagradnog fonda.

Jezik konkursa je srpski jezik.

Sve potrebne informacije možete naći na sledećem linku :  https://konkurs-kompleks-dif-rts-avalastudios-kosutnjakfilm-kinoteka.com/

Prolog

Područje između ulica Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Blagoja Parovića na opštini Čukarica, naspram “Šume Košutnjak”, zaštićenog prirodnog područja, počelo je sa razvojem nakon Drugog svetskog rata, kada je od prigradskog krajolika prirode postepeno krenula izgradnja tog dela tada periferije grada. Na području od 85 hektara do danas je izgrađeno preko stotinu objekata sa više od 220.000 kvadratnih metara koje koriste različite državne institucije (Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja - DIF, Radio-televizija Srbije - RTS, Jugoslovenska kinoteka (Državni audiovizuelni arhiv Srbije), Vatrogasno-spasilačka jedinica Košutnjak, Ministarstvo odbrane - Zastava film), Hram Svetog apostola i evangeliste Luke, pravna lica (Košutnjak film doo, Hala sportova Žarkovo, Avala studios doo) i niz stambenih objekata i porodičnih kuća. Raspisivanjem konkursa za ovo područje ukazuje se prilika da stručna javnost ponudi predlog za njegovo uređenje na principima održivog razvoja, očuvanja prirodnih resursa i unapređenja kvaliteta života stanovnika u urbanim sredinama.

Bez dileme se može reći da ovo područje predstavlja neiskorišćen urbani potencijal. Od svojevremenog lociranja na periferiji Beograda, u široj zoni prigradskog sela Žarkovo, i svoj obilnoj gradnji narednih decenija, prostor koji je sada predmet konkursnog istraživanja i predlaganja postao je, figurativno rečeno, "preskočeno mesto" u smislu izvesnog diskontinuiteta izgrađenog gradskog tkiva.

Konkurs koji je pred vama želi da načini izvestan obrt u recentnoj praksi zauzimanja gradskog zemljišta Beograda, preliminarno u domenu poštovanja vrednosti fonda šuma i visokog rastinja. Poštovanje u tom smislu,  ne očitava se prostim zazorom od protivljenja seči drveća, nego se vodi idejom značaja zelenog fonda i njegovog bazičnog saučestvovanja u kvalitetu života u takvoj sredini. Svo postojeće zelenilo biva jasno zaštićeno, od stabla do stabla, sa maksimalnom pažnjom. Zapravo, očekuje se da učesnici nagoveste ili jasno ekspliciraju jednu novu i bolju praksu, model, no što je većina aktuelnih nasrtaja na beogradsko zemljište i prostore. U okviru toga se očekuje artikulacija raznih vrsta zelenila i mogućnosti sigurnog kretanja kroz takve delove zone, u smislu staza, njihovih partera i osvetljenosti u večernjim i noćnim uslovima, nešto što bi kako laici tako i profesionalci doživeli kao park-šumu urbane vokacije.

Ona površina koja je u ovom trenutku pod građevinama sa izvornim namenama koje naprosto više ne funkcionišu, trebalo bi da bude revitalizovana i transfomisana kao braunfild područje za nove projekte, uz očuvanje postojećeg urbanog okvira i unapređenja kvaliteta za stanovnike i životnu sredinu. Cilj je da se ovi prostori integrišu u gradske tokove kroz održive projekte koji obuhvataju i ekološku revitalizaciju čime se smanjuje potreba za zauzimanjem novih postojećih prostora prirode. Postojeća struktura prostora obuhvaćenog konkursom unutar sebe kao da sadrži neke ‘’slučajne susede’’ kojima će međuodnosi biti jasno artikulisanih profila - između vlasnika i namena. U jednom delu to jesu filmske, ili bivše filmske, namene i kuće, pa i produkcijske ako televiziju priključimo tome, ali su i odvojene i odvojive kao entiteti. Nijedan od njih nije se našao u okruženju, ili posred zelenog pojasa, za Beograd mnogo značajnijeg no što je bilo šta lokalno, kao što je Košutnjak, bez obzira na formalnu izričitost svojih ozakonjenih granica. Košutnjak je entitet prisutan u duši svakog Beograđanina gde god da stanuje. Košutnjak je nad-entitet koji je primio uz svoje granice sve prostorne podceline između obodnih ulica zone ovog konkursa. Jednom rečju, ovu dosad prilično introvertnu adresu poluzatvorenog tipa, "preskočeno mesto", treba pretvoriti u zglob unutar kontinualnog gradskog tkiva.

Čitav prostorni obuhvat konkursne zone mora se osmisliti skeletom saobraćajnog rešenja koje svim pojedinačnim subjektima omogućava potrebna kretanja i kontakte, a da se pritom fond drveća zadrži i postigne željeni ambijent. U tom smislu deo postojećih koridora saobraćajnica, ili pak onih glavnih, unutar zone konkursa između vrednih stabala trebalo bi razmotriti da budu zadržane. Time bi i deo matrice komunikacije, uz doradu i grananje, bio element pozitivne memorije u prostoru, dakako u meri koja jeste realna.

Ulica kneza Višeslava, koja je dobila ime po najstarijem poznatom srpskom knezu iz IX veka, na potezu granice prostora obuhvaćenim ovim konkursom sada je više prometna ulica, užurbana trasa kolskog saobraćaja, nego urbani potez kojim bi se šetali ili vozili bicikle, ulivajući se u jedinstven prostor parka Košutnjak i dalje Topčidera, neometano, i u uslovima sumraka, bez upitanosti o bezbednosti. Urbanitet prostora uz saobraćajnicu, da upotrebimo za nju taj tehnički termin koji je ovde pojmovno neodgovarajući, čak samo nominalno, po imenu koje nosi, ukazuje na neusaglašenost svoje formalne važnosti za grad i realnog ograničenja korišćenja. Odnos prema tom potencijalu prostora očekujemo u predlozima oblikovanja. 

Za predmetni prostor neophodno je regulisanje pravnih i planskih okvira kako bi projekat bio u službi jasnog javnog interesa, obezbeđujući sigurnost, dostupnost i funkcionalnost za različite korisnike. Cilj je stvoriti održive prostore koji doprinose javnom dobru, kroz pažljivo planiranje i regulisanje, uz poštovanje prirodnih i kulturnih vrednosti. Jednim pojmom jasnim i stručnoj i građanskoj javnosti, očekuje se da se predloženim rešenjima nagovesti, kasnije kroz razradu i realizaciju i ostvari, specifična atmosfera prostora u bogatom zelenom okruženju mešovite programske strukture, koji će omogućiti integraciju različitih sadržaja - rekreativnih, kulturnih, poslovnih i stambenih. Očekuje se da rešenja omoguće stvaranje specifičnog lokalnog multifunkcionalnog centra koji će zadovoljiti potrebe savremenog grada, a istovremeno očuvati kulturno-istorijske i prirodne vrednosti.

U ime žirija

Branislav Mitrović, arhitekta