Pravo izlaganja i učestvovanja za nagradu Salona imaju svi arhitekti članovi Društva arhitekata Novog Sada, studenti arhitekture, stručna udruženja arhitekata i urbanista, kao i autori iz inostranstva koji učestvuju u posebnoj kategoriji – Gosti Salona.

Terminski plan

Početak konkursa: 14.3.2014

Prijava učesnika traje od 14. marta  do 11. aprila 2014.g

Prijavljeni radovi su predmet selekcije žirija.
Rezultati selekcije radova biće objavljeni do . 28.aprila 2014.g.

Radovi treba da su iz perioda prethodne tri godine, I da nisu do tada izlagani na Salonu arhitekture.

Materijal za katalog se šalje zajedno sa prijavom.

Rad pripremljen za izlaganje treba dostaviti do 12. 5. 2014.

Svečano otvaranje Salona  I uručivanje nagrada biće 22. maja 2014.

Salon traje: 22.5. – 30.5. 2014

Kotizacija je 2.000 dinara i obezbeđuje izlaganje rada i dva primerka kataloga.Članovi Društva arhitekata koji su platili članarinu za 2014.plaćaju 1000dinara.

Uplata kotizacije se vrši na tekući račun DaNS-a broj:340-2197-32

Učesnici koji izlažu publikacije umesto kotizacije ostavljaju dva primerka svoje publikacije.
Studenti su oslobođeni kotizacije.

Organizacioni odbor:

Tatjana Babić

Ivan Stanojev

Marina Petrović

Maja Momirov

Aleksandar Bede

Radonja Dabetić

TEHNIČKE INFORMACIJE U VEZI SA PRIJAVOM RADOVA ZA SALON ARHITEKTURE 2014

PRIJAVA

UDRUŽENJE  ARHITEKATA SRBIJE raspisuje konkurs za dodelu GODIŠNJE  NAGRADE  ZA ARHITEKTURU za 2014.godinu

Nagrada Udruženja  arhitekata Srbije se dodeljuje za:

A. Najuspešnije arhitektonsko delo iz svih oblasti arhitekture realizovano u protekloj godini zaključno sa 31.12.2014.godine za Godišnju nagradu.
B. Izvedeno delo naših arhitekata koje je realizovano u inostranstvu  u   konkurenciji za povelju Udruženja  arhitekata Srbije , u protekloj godini, zaključno sa 31.12.2014.

Žiri za dodelu nagrade :
Vanr.prof.Aleksandru Vuja, arhitekta, predsednik Žirija

i članovi:
Dušan Miladinović, arhitekta,  Novi Sad
Prof.dr Aleksandar Keković, arhitekta, Niš
Dr Milena Kordić, arhitekta,  Beograd
Ognjen Krašna, arhitekta, Beograd

Predlagač je dužan da Žiriju u pisanoj formi podnese:

Prijavu kandidata sa informacijom o objektu kojim se kandidat kandiduje za nagradu; a naročito, dokaz o članstvu podružnog Društva arhitekata. Grafičke priloge koji će omogućiti odgovarajući uvid u sadržaj i rešenje, kratko tekstualno objašnjenje i fotografije objekta iz kojih se može sagledati i ukupan gabarit – obavezna predaja i na cd-u.

Predlagač je dužan da dostavi izjavu da je objekat završen u godini za koju konkuriše.

Predlagač može podneti za predloženo delo i već ranije objavljene ocene, mišljenja, kritike i drugi raspoloživi materijal koji prezentuje, tumači i osvetljava kandidatov doprinos i  razlog za kandidaturu.

Konkurs za nagradu se raspisuje od 01.08.2015., a rok za podnošenje predloga sa kompletnom dokumentacijom je 30.09.2015.godine do 15,00 časova.

Predlozi se dostavljaju na adresu Udruženja arhitekata Srbije i Društva arhitekata Beograda, Kneza Miloša 7a/III, soba 32, svakog radnog dana od 09,00 do 15,00 časova

( 011/3230-059, 3239-754,  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ." data-mce-href="mailto: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ." style="color: rgb(34, 34, 34); transition: color 0.01s linear;"> Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .).

The Museum of Fine Arts in Budapest and the Városliget Zrt (City Park), property of the Hungarian State, announce four open, international, two-stage architecture competitions for the design of museum buildings within the framework of the Liget Budapest Project on the territory of the City Park Budapest.

PDF

Репрезентативно удружење

УДРУЖЕЊЕ АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ – УАС

ОБЈАВЉУЈЕ ПОЗИВ

ЗА СТИЦАЊЕ СТАТУСА АРХИТЕКТА-УМЕТНИК И АРХИТЕКТА- СТРУЧЊАК У КУЛТУРИ

У ЧЕТВОРОГОДИСЊЕМ ПЕРИОДУ

1/ Ко може да стекне овај четворогодишњи статус?

Архитекта који испуњава законске услове у складу са Законом о култури РС /http://www.kultura.gov.rs/lat/dokumenti/propisi-iz-oblasti-kulture/zakon_o_kulturi / а потом услове из Правилника о мерама и критеријумима за стицање статуса архитекта-уметник и архитекта-стручњак у култури / у прилогу/ а по образовању можете бити евидентирани преко УАС-а / http://www.u-a-s.rs/images/downloads/Statut%20UAS.pdf

2/ Где треба да предам захтев за евидентирање?

Уколико процењујете да испуњавате услове из ставке број 1, захтев и потребна документа можете предати у Удружењу архитеката Србије – УАС, ул. Кнеза Милоша 7a, Београд , 011/3230-059,011/3239-754,   Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. "> Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. сваког радног дана 09,00 до 15,00 часова.

3/ Која права овај статус носи?

Незапослени архитекта, евидентиран као архитекта-уметник или архитекта-стручњак има право на уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и доприноса за здравствено осигурање уколико испуњава критеријуме локалне заједнице којој припада по месту боравка /пример града Новог Сада / http://www.novisad.rs/lat/obavestenje-o-uplacivanju-doprinosa-za-samostalne-umetnike-od-strane-grada-novog-sada

PRAVILNIK

РЕЗУЛТАТИ

jавног, отвореног, идејног, једностепеног, анонимног конкурса за израду урбанистичко-архитектонског решења аутобуске и железничке станице Нови Београд и пословно комерцијалног комплекса  у блоку 42 у Новом Београду

Жири је оценио ауторска конкурсна решења предата од 54 стручна тима и једногласно донео Одлуке о наградама, откупима и обештећењима, у складу са наградним фондом предвиђеним Расписом конкурса.

Прва награда - ауторска шифра 11306 – радна шифра 40, у износу од нето 2.300.000,00 динара

Аутор: тим proaspekt д.о.о.

Владимир Лојаница, диа,  Милан Лојаница, диа

Пројектанти: Соња Пештерац, диа, Марија Мијовић, диа

Пројектантска сарадња: Срђан Марловић, диа

Модел: Влада Лукић, м.арх.

Друга награда - ауторска шифра 95209 – радна шифра 38, у износу од нето 1.150.000,00 динара

Аутор: Драган Вуковић, диа

Правно лице овлашћено за заступање: Колубара инвест градња доо

Трећа награда није додељена

Додељена су четири једнаковредна откупа у износу од по нето 345.000,00 динара

Ауторска шифра 77855 – радна шифра 06

Ауторски тим:

Емина Савић, диа, Филип Гржетић, диа, Света Теофиловић, диг

Сарадници: Зора Шћепановић, диа, Ивона Клем, диа, Ивана Поповић, диа, Јулија Лазић, диг

Рад је рађен у Машинопројекту копринг а.д., Београд.

Ауторска шифра 13710 – радна шифра 15

Аутори:  Александар Леко, диа, проф.др Ратомир Врачаревић, дис

Коаутори: Милица Ламбрин, м.арх., Теа Константиновић, м.арх., Александра Праштало, м.арх.

3Д модели: Душан Ненадовић, м.арх.

Консултант за конструкцију: Иван Бојовић, диг

Консултант за пејзажну архитектуру: Весна Надаждин-Љубичић, дипа

Консултант за машинске инсталације: Радослав Галић, дим, Quiddita доо

Консултант за ППЗ: Милован Главоњић, дие, MIDVEJ MGV доо

Ауторска шифра 10109 – радна шифра 29

Аутори конкурсног рада: Хелена Шацка, диа, Вељко Младеновић, диа, Тамара Петровић Комленић, диа, Тијана Томашевић Зелић, диа, Милан Павићевић, дис

Сарадник: Зоран Павловић, арх.тех.

Консултанти: Зоран Рубињони, дис, Огњен Ђуровић, диа

Овлашћено правно лице за заступање: Центар за планирање урбаног развоја ЦЕП

Ауторска шифра 75938 – радна шифра 50

Ауторски тим „КАНА Архитекти“ : Љиља Брајковић, диа, Спасоје Радомиловић, м.арх., Марина Илић,м.арх., Александра Ђорђевић, б.арх., Бојана Поповић, б.арх., Невена Балалић, б.арх.

Архитектонска визуелизација „ЕДИТ студио“ : Урош Нешић, м.арх., Игор Козић, м.арх.

Консултант за централне градске функције и урбану мобилност: доц.др Ксенија Лаловић, департман за урбанизам, Архитектонски факултет у Београду

Консултант за саобраћајне терминале: доц. др Зоран Папић, департман за саобраћај, Факултет техничких наука у Новом Саду

Макета: Александар Котевски, м.арх.

Додељена су два једнаковредна обештећења у износу од по нето 230.000,00 динара

Ауторска шифра 12221 – радна шифра 12

Аутор: Дејан Јокић, диа

Консултанти за саобраћајно решење: Иван Ђунисијевић, диг, Јован Теофиловић, возач ГСП Београд, Милан Стругаревић, возач Ласте Београд

Ауторска шифра 13975 – радна шифра 23

Рад је урађен у оквиру бироа NORMOTIC

Ауторски тим : Зоран Дмитровић, диа, Видоје Ђукановић, диа, Ана Јевтић, диа, Марија Радојловић, диа, Данијела Мијовић, диа

Сарадници: Ана Стакић, диа

Визуелизација: Зоран Дамјановић

Организатор: Драгана Ранчић

Информације  о месту и датуму отварања изложбе и дискусије  учесници конкурса  ће накнадно добити преко интернет портала Урбанистичког завода града Београда www.urbel.com/blok42konkurs и Друштва архитеката Београда www.dab.rs.

У Београду. 30.05.2014.                                                                                                          

Жири конкурса:

др Синиша Мали, дипл.економиста, председник Жирија,

Срђан Милановић, дипл.инж.арх.

Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда ЈП,

заменик председника Жирија

и чланови:

Душан Милановић, дипл.инж.саоб. Урбанистички завод Београда, ЈУП

проф.др Владан Ђокић, дипл.инж.арх. Универзитет у Београду, Архитектонски факултет

проф. др Нада Милосављевић, дипл.инж.саоб., Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет

мр Душан Николић, дипл.инж.грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет

мр Милан Вујовић, дипл.инж.арх., Друштво архитеката Београда

мр Жаклина Глигоријевић, дипл.инж.арх., Друштво архитеката Београда

Град Београд

Урбанистички завод Београда ЈУП

у сарадњи са Друштвом архитеката Београда - ДАБ

расписујe

Јавни, отворени, идејни, једностепени, анонимни конкурс

за израду урбанистичко-архитектонског решења

аутобуске и железничке станице Нови Београд и

пословно комерцијалног комплекса у блоку 42 у Новом Београду

Простор који је предмет конкурса је блок 42 у Новом Београду, између улица Јурија Гагарина, Пролетерске солидарности, Булевара Милутина Миланковића и улице Ђорђа Станојевића.

Циљ конкурса је да се изабере најбоље технолошко - саобраћајно, урбанистичко и архитектонско решење за изградњу и уређење аутобуске и железничке станице Нови Београд и пословно комерцијалног комплекса у блоку 42, као основ за израду плана детаљне регулације. Идејно решење треба да задовољи захтеве расписивача конкурса, у складу са утврђеним конкурсним условима, задатком и документацијом.

Инвеститор конкурса је Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда, ЈП.

Право учешћа на конкурсу имају појединци и стручни тимови из земље и иностранства који испуњавају следеће услове:

• да аутори, дипломирани инжењери архитектуре, поседују лиценцу одговорног пројектанта Инжењерске Коморе Србије и
• да стручни тимови који учествују на конкурсу имају најмање једног дипломираног инжењера архитектуреса лиценцомодговорног пројектанта Инжењерске Коморе Србије, који представља тим.

Активности конкурса ће бити спроведене у следећим роковима:

- питања учесника конкурса                                        11.03.2014.

- одговори на питања                                                  18.03.2014.

- рок за предају радова                                               13.05.2014.

- оцењивање радова и избор добитника награда           03.06.2014.

- објављивање добитника награда од стране жирија       10.06.2014.

По објављивању резултата конкурса жири ће обавестити јавност и учеснике о резултатима конкурса и терминима и месту одржавања изложбе и разговора оконкурсним радовима.

Уколико до утврђеног рока пристигне најмање 10 радова који одговарају условима конкурса изабраће се три рада за награде и три за откупе у нето износу:

- прва награда                                                                        2.300.000 рсд
- друга награда                                                                      1.150.000 рсд
- трећа награда                                                                      805.000 рсд

- три откупа од по                                                                  345.000 рсд

Жири ће доделити прву награду, при чему има право да фонд награда расподели и другачије од наведеног.Сви радови, укључујући првонаграђени, исплатом награда постају власништво расписивача и биће основ за формирање решења плана детаљне регулације.

Жири конкурса:

др Синиша Мали, дипл.економиста, председник жирија,

Срђан Милановић, дипл.инж.арх., Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда, ЈП, заменик председника жирија, 

Душан Милановић, дипл.инж.саоб. Урбанистички завод Београда,ЈУП,

проф.дрВладанЂокић, дипл.инж.арх. УниверзитетуБеограду, Архитектонскифакултет,

проф. др Нада Милосављевић, дипл.инж.саоб., УниверзитетуБеограду, Саобраћајни факултет,

мр Душан Николић, дипл.инж.грађ., УниверзитетуБеограду, Грађевински факултет,

мр Милан Вујовић, дипл.инж.арх., Друштво архитеката Београда,

мр Жаклина Глигоријевић, дипл.инж.арх., Друштво архитеката Београда.

Конкурсни материјал:Распис, правила и програм конкурса могу се погледати на интернет страни Урбанистичког завода Београда, www.urbel.com/blok42konkurs, e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Конкурсни материјал и подлоге се преузимају у просторијама Друштва архитеката Београда, Кнеза Милоша 7а, III спрат, 11000 Београд, тел. 011 3230059, 011 3239754, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. "> Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. , уз уплату у износу од 5.000,00 динара на рачун број: 355-1015085-91, Друштво архитеката Београда са назнаком „Конкурс за Блок 42 ".

Преузимањем конкурсне документације заинтересована лица прихватају услове и стичу право учешћа на конкурсу.

RASPIS

PROGRAM

VAŽNA INFORMACIJA

PITANJA UČESNIKA I ODGOVORI ŽIRIJA

Druga međunarodna konferencija S.ARCH: Okruženje i arhitektura

Druga međunarodna konferencija sa izložbom S.ARCH – Okruženje i arhitektura, biće održana u Budvi (Crna Gora) 19. i 20. maja 2015. godine u hotelu Maestral. Organizatori su na drugu S.ARCH konferenciju pozvali renomirane svetske arhitekte, da kroz svoje projekte diskutuju na temu okruženje i arhitekture, čime nastavljaju prošlogodišnji uspešno realizovani skup. Ova stručna i interdisciplinarna okupljanja imaju za cilj da skrenu pažnju na temu održive arhitekture, animairaju javnost i iniciraju dijalog sa domaćim arhitektima i stručnjacima, stvarajući platformu za razmenu ideja i iskustava, te predstavljanje novih dostignuća i znanja.

Konferenciju sačinjavaju predavanja po pozivu, na kojima će eminentni predavači ukazati na odnos svoje arhitekture prema okruženju; izložba na kojoj učesnici konferencije imaju priliku prikazati radove iz oblasti arhitekture, i diskusija na kojoj bi predavači i ostali učesnici konferencije razmenili mišljenja i iskustva.

Pozvani predavači:

Winy Maas – MVRDV Holandija

Dietmar Eberle – baumschlager eberle Austria

Julien de Smedt – JDS Architects Danska

Luca Nicoletti – NICOLETTI ASSOCIATI Italija

Idis Turato – Hrvatska

Organizatori pozivaju sve ljubitelje arhitekture da se odazovu na drugu S.ARCH konferenciju, koja se ove godine shodno temi organizuje u živopisnom mediteranskom ambijentu nadomak starog grada Budve.

Učešće:

Broj učesnika na konferenciji je ograničen.

Cene registracije:

- za registracije do 28. februara: 120 EUR / za studente 40 EUR

- u periodu od 01. marta do 12. maja: 140 EUR / za studente 50 EUR

- od 13. maja i na dan konferencije: 160 EUR / za studente 60 EUR

Registrovani učesnici imaju pristup svim predavanjima, diskusijama i izložbi radova. Imaju obezbeđenu kafu na pauzama, knjigu apstrakata, kao i predavanja sa konferencije (uz saglasnost predavača) i radove sa izložbe u elektronskoj formi.

Kontakt za registracije: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. "> Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefonom na +382 32 33 2220

Zvanican jezik konferencije je engleski.

Linkovi:

S.ARCH home: http://www.renecon.eu/html/s_arch.html

Pozvani predavači: http://www.renecon.eu/html/lecturers.html

Lokacija: http://www.renecon.eu/html/venue4.html

Registracija: http://www.renecon.eu/html/registration1.html

Organizatori:

RENECON International / Get It Published Verlag – Nemačka, Enforma – Crna Gora

"БЕОГРАД НА ВОДИ", НА КОЈИ НАЧИН

Да ли увек мора све из почетка и на "о рук"? Тако је почело и 2000. године па се стигло у "улицу без излаза"!

Има проблема који захтевају брзо одлучивање, оних за које одлука треба да преноћи и оних о којима треба дуго размишљати пре акције.  Треба приметити да се у нашој средини често жури кад то и није тако важно а каснимо године, деценије, па и векове за важне и капиталне одлуке и потезе. О силажењу центра Београда на реке говори се и размишља низ деценија. Постоје предлози које је на великом пројекту "Трећи миленијум" објединила наша, Српска академија наука и уметности, осамдесетих година прошлог века. Касније је вођена иницијатива од стране архитектонске струке да се распише међународни конкурс за овај простор. Та идеја је промовисана на конгресу Светске уније архитеката (UIA), у Барцелони 1996. године  и  у Београду, када је организована конференција Удружења архитеката централне и источне Европе (ACEE) 2003. године а којом су председавали српски архитекти.

Ових дана се у новинама и на телевизији објављују информације о томе да ће, колико сутра, почети изградња "Београда на води". Пласирају се и виртуелне слике у новинама. Институционално, архитекти Србије, осим можда појединци, нису укључени у овај пројекат, а колико ми је познато ни грађани.  Да одмах буде јасно, Београд треба да добије нове шансе за развој, нове просторе, о томе се сања и размишља деценијама. Чему сад таква журба као да су трке? Ваљда у овој нашој ојађеној Србији треба, када су овакви планови у питању, питати широки круг грађана,  архитекате, инжењер, економисте? Сви поменути стручњаци, већина без посла, као и одлазеће генерације младих људи у бели свет, па и у Кувајт,  знају и умеју да мисле и да раде. Објављује се да ће решења за "Београд на води" урадити анонимни "НН тим". Поставља се питање чему толика анонимност креатора виртуелног цртежа у новинама? Где су толико потенцирани тендери за добијање посла, па и за Просторни план који неко ради и треба да буде готов у фебруару 2014. године?  Стручњацима је јасно да је таква динамика нереална. За такав посао потребна је одлука релевантне управе, морају да се поштују процедуре. Такође јасно је да за срце Београда  треба радити детаљне а не просторне планове.

Србија је струковно организована. Има Савез инжењера са 40 удружења, Инжењерску комору са преко 20 000 лиценцираних стручњака, репрезентативна удружења Архитеката,  одговарајуће институте и факултете, сви они су чланови одговарајућих међународних удружења. На крају али не као последњу апострофирам и Српску академију наука и уметности. Београд као главни град, имао је, и још та традиција како тако тиња, праксу да се расписују домаћи и међународни конкурси за значајне локације, урбане потезе а нарочито нове делове града. Нови Београд, међународно познат као бисер модернистичког урбанистичко-архитектонског искуства, је планиран, пројектован и изграђен са великим домаћим тимовима стручњака на основу низа конкурса и појединачних предлога великих имена у архитерктури и урбанизму тог времена.

Српски архитекти немају ништа против иностраних стручњака. И наши грађани иду трбухом за крухом у иностранство. Планирање, пројектовање и изградња жеља је и обавеза свих који су компетентни да креирају будућност кроз осмишљавање простора Београда. То може бити на више начина. Најправилнији је путем јавне утакмице - урбанистичко-архитектонских конкурса на републичком или међународном нивоу а на чему инсистира Удружење архитеката Србије. Управо на овај начин се показује да нема ксенофобичности. Наши стручњаци не треба да буду посматрачи које у досадашњим активностима успешно заобилазе они који се баве "Београдом на води".  Познато је да не треба "кукурикати пре зоре" и да ће много воде протећи Савом пре него буде "закопана прва лопата" у "Савском амфитеатру", али важно је нагласити да и у нашој земљи постоје стручњаци који имају искуство и са малим и са великим пројектима.  Њима не одговара да се дискурс води хериметично и деперсонализовано. Колеге из Србије и много њих из иностранства се интерсују, желе информације а струка има пред собом само једну скицу и један датум те изградњу тржног центара од 200 000 m2 као прву прокламовану активност.

Најзначајније локације у Паризу су изграђене на основу међународних конкурса а познат је и период такозване "Председничке архитектуре".  јер су се управо председници Француске републике ангажовали на њиховом расписивању па и у крајњем избору решења. Данас Француска више зарађује од културе него од ауто индустрије. У Берлину на празном простору бившег аеродрома Templhof, на коме није потребно уклањати објекте, градски оци нуде грађанима на увид пројекте, макете, планове и сви могу да их анализирају и кажу своје мишљење. а наши стручњаци и грађани, само су посматрачи.

Где је дугорочни план и стратегија, тактика и акција за брзе одлуке које не угрожавају целину? Ова формула има и своју стручну квантификацију тако да  предложених "200 000 м2" тржног центра никако није за брзу одлуку већ би ту могао бити неки знатно мањи садржај, који не ремети део неке целине, да би евентуална грешка ако се деси била што мања.

Србији треба култура! Култура се не може упражњавати издвојено, за њу је потребно имати храмове културе. Треба градити посебности које привлаче људе, правити просторе и садржаје које ће прво волети грађани а онда ће сигурно то желети да виде и други. Велики пројекат "Београда на води", не би требао да буде рађен ад хок. Сви ламентирамо над чувеним Београдским недовршеним просторима: Славија, Теразијска тераса, Окретница код Калемегдана! Где је енергија и ентузијазам да се ови пројекти завше? Или енергија  да се измести аутобуска станица па нека поред те нове буде и тржни центар. Већ и "врапци на грани" знају да се град Билбао у Шпанији препородио изградњом музеја модерне уметности Гугенхајм. Сада се то исто дешава у граду Lensu у Француској где је изграђен депанданс музеја Лувр и у првој години, у граду од 35 000 становника, било је 900 000 посетилаца,  од којих већина домаћих и из 70 различитих држава, да не говоримо о сличним пројектима у другим деловима света. Данас се граде оригиналне ботаничке баште, атрактивни садржаји на води, марине, спортски објекти, у симбиози са становањем стационарним и повременим и са свим другим јавним објектима који то прате. Овакви пројекти управо имају за циљ да привуку посетиоце из целог света. Ово је половина медаље а друга је она која се мање види али без које све ово не може а то је подземни урбанизам: инфраструктура, техничка и саобраћајна.  Слични пројекти су они за "Барцелону на води", "Ротердам на води", "Гетеборг на води", Делови Амстердама и многи други. Наши људи и институције одлично познају и процедуре и начине планирања и пројектовања и изградње оваквих макро пројеката.

Чему све оно што наши стручњаци раде, практикују, ако седе и из фотеље посматрају телевизијске вести, прочитају по неки чланак у новинама о догађајима који треба да се десе ту испред њих али без њиховог учешћа. Шта да ради наша архитектонска и инжењерска те културна и друга интелигенција, чему да се нада? Сматрам да већина њих није срећна ни задовољна са пар информација сервираних на врху кашичице. То није ни у духу стварања заједничке боље и лепше Србије јер она не може да се гради са немуштим грађанима,  немуштим инжењерима и непознатим креаторима простора у којима треба да живимо и ми и наша поколења. Струку и грађане треба укључити активно у процес креирања "Београда на Сави" не на неки посебан начин већ уобичајено: организацијом конкурса за идеје, трибинама, јавним дискусијама, директним ангажовањем релевантних српских и страних институција и стручњака, онако каква је пракса у модерној Србији од 19 века до данас. Активно учешће грађана се подразумева и изузетно је значајно за демократичност доношења одлука и нашу будућност.

Председник Удружења архитеката Србије

              др Игор Марић, дипл.инж.арх.

Akademija arhitekture Srbije Vas poziva na svečano otvaranje izložbe SAVREMENA SRPSKA ARHITEKTURA koje će biti održano u petak,  27.12.13. godine u 18,00 sati  u galeriji Biblioteke Grada Beograda u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.

Cestitka i pozivnica za izlozbu.pdf

Savremena srpska arhitektura.pdf

06. и 07. децембра одржана је Генерална скупштина ACE у месту Бил у Швајцарској, на којој је већином гласова у овај Савет примљено Удружење архитеката Србије. Ово чланство омогућава нашој националној асоцијацији архитеката и њеним члановима приступ информацијама, европској регулативи у архитектонској делатности, учешће у припреми нових директива које ће се по усвајању односити и на стручно деловање у Србији. Такође драгоцена је размена искустава са колегама из земље у региону, које су прошле искуство придруживања и прилагођавања националних прописа и праксе ЕУ нормама, али и осталих земаља у организацији професионалне делатности, лиценцирању, увођењу професионалне одговорности и постизању ефикасније и квалитетније архитектонске праксе. Архитектонски Савет Европе ACE (Arhitects' Council of Europe ACE)1 је организација која заступа архитеконску професију Европе. Чланице Савета су националне коморе архитеката, удружења архитеката и друге професионалне организације из свих земаља, чланица ЕУ те и Швајцарске, Норвешке као и земаља која су у процесу придруживања ЕУ, кроз које заступа интересе око 580.000 архитеката.

Основна функција АСЕ је да прати развој на нивоу Европе, тежећи да утиче на оне области ЕУ политика и регулативе које имају утицај на архитектонску праксу и на укупан квалитет и одрживост изграђене средине. У том контексту Савет прати трендове у земљама ЕУ, анкетира архитектонске фирме и институције, ради годишње секгорске студије са подацима о архитекгама и фирмама, тржишту и статусу, стандарду и очекивањима архитеката у Европи.

Активности АСА организоване су у три опште групе тема и то:

• Приступ професији, кроз унапређење образовања, директива о квалификацији, акредитације, лиценцирање, стално стручно усавршавање и правна питања и теме.

• Професионална пракса, где се обрађују теме о тржишту архитектонских услуга, јавним набавкама, конкуренцији, архитектонским кокурсима, захтевни __________информациони системи, осигурања, и

• Квалитет живота са темама из заштите животне средине и урбанистичке теме. Организоване су и специјализоване тематске групе за теме од посебног интереса или актуелне, какве су напр. формирање ставова о јавним набавкама или ценовнику услуга у архитектонској делатности који се припрема за ниви Европске уније

Циљеви активности АСЕ су:

• промоција Архитектуре у Европи,

• унапређење квалитета архитекгуре у изграђеном простору - као покретача развоја, побољшања стандарда живота и елемената социјалне кохезије, подршка одрживом развоју изграђеног простора, јачањем принципа одрживости у урбанистичком дизајну и планирању, свеобухватног у решавању номплексних захтева окружења и тиме очување вредног и уравнотежеог наслеђа за будућност,

• обезбеђење високих стандарда квалификације архитеката, образовању и пракси – у складу са професионалном ЕУ директивом (2005/36/ЕС) и заштит кпијената,као и да обезбеђује највиши ниво умећа и компетентности у професији у каријери.

• инсистирање на квалитету у архитектонској пракси - помажући професији да пружи највиши ниво услуге клијентима у јавном и приватном секtору, уређујући правила и прописе за стручно деловање;

• афирмација експертске улоге архитеката у тимовима - развијајући принцип одговорности

у пројектовању и изградњи,

• јачање међуграничне сарадње и слободну понуду архитеката и архитектонских услуга широм ЕУ и усклађивање са европским политикаам и директивама, и тиме

1 http://www.ace-cae.eu/

• јачање уједињеног гласа архитеката у Европи, имајући у виду комплексност и велику разноврсност.

У ACE су земље најчешће представљене корз асоцијације или коморе архитеката. Белгију напр. представљају Национални савет и ред архитеката и Федерација савета архитеката Белгије. Слично томе, У ACE су укључени и комора и асоцијација Бугарске, док је из Аустрије члан државна комора архитеката и инжењера, а Хрватске, Комора архитеката Хрватске. Француска има три а Немачка чак четири организације чланице CAE. Заједнички интереси архитеката и организација остварују се кроз сарадњу и умрежавање.