ПОДРЖИ ДЕКЛАРАЦИЈУ
Позивамо вас да се прикључите потписивању петиције и подршци Декларације о судбини Београдског сајма и Генералштаба. Линк за потписивање петиције и додатне информације о самој Декларацији можете пронаћи овде
|
UdruženjE Arhitekata SrbijE - Reprezentativno udruženje u kulturi Republike Srbije Beograd, Kneza Miloša 7a/III, tel 011/3230 059, tel-fax 011/3239 754 e-mail: office@u-a-s.rs |
Super User
utorak, 07 februar 2017 20:50
Петар Вуловић
Петар Вуловић (1931) - најосновнији биографски подаци до 1000 карактера 1. образовање Дипломирао 1956 на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 2. досадашње функције, запослења Од 1957. до 1974. радио као главни архитекта у Народној банци Југославије. Од 1975. је на Архитектонском факултету у звању редовног професора, сада у пензији . 3. дела, остварења (збирно) Пројектовао и извео 45 објеката 4. конкурсне награде (збирно) 12 награда 5. најзначајнија дела, остварења Народна банка у Макарској (1959) Народна банка на Цетињу (1962) Народна банка у Копру (1964) Централа СДК Југославије у Поп-Лукиној улици у Бгд (1968) Пословна зграда ЗОП на Новом Београду – Тошин бунар (1985) Филијала СДК у Краљеву (1971) Филијала ЗОП у Булевару краља Александра у БГД (2000) Стамбени блок у Ивањици (1975) Комплекс са 700 станова на Бежанијској коси ( са А.Стјепановићем) Дечји вртић у Ивањици (1973) Основна школа у Ужицу (1973) Дом здравља у Ивањици (1984) 6. награде и признања (по значају) Борбина награда за архитектуру 1969 (СДК у Поп Лукиној улици) Велика награда архитектуре Савеза архитеката Србије, 1985 Октобарска награда Београда, 1987 (ЗОП Нови Београд)
objavljeno u
biografije
tag:
utorak, 07 februar 2017 20:49
БРАНИСЛАВ МИЛЕНКОВИЋ
БРАНИСЛАВ МИЛЕНКОВИЋ (1926-2020), најосновнији биографски подаци до 1000 карактера Професор Универзитета у пензији 1. образовање: доктор архитектонских наука 2. досадашње функције, запослења: Архитектонски факултет универзитета у Београду 3. дела, остварења (збирно):………… 16 4. конкурсне награде (збирно):……. 48 5. најзначајнија дела, остварења: Петлово брдо, Хотел Минерва, Робне куће Бијељина Брчко 6. награде и признања (по значају) : УЛУПУДС-ова награда за животно дело 1996, Велика повеља Архитектонског факултета универзитета у Београду 1999 7. остале активности : књиге, писани радови
objavljeno u
biografije
tag:
ponedeljak, 07 februar 2011 00:00
Димитријe Младеновић - ВЕЛИКA НАГРАДA АРХИТЕКТУРЕ 2011
ВЕЋЕ ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ АРХИТЕКТУРЕ УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО има част и задовољство да обавести јавност да је на састанку Већа ВНА који је одржан 08.03.2012.године у Београду, Велика награда за животно дело за 2011. годину једногласном одлуком припала професору архитекти Димитрију Младеновићу
Састанку Већа које чине добитници Велике награде архитектуре присуствовали су: Проф. Предраг Цагић, архитект, председник Већа и чланови Проф.Спасоје Крунић, архитект Академик проф.Милан Лојаница, архитект Проф.Душан Крстић, архитект Милан Палишашки, архитект Горан Војводић, архитект Др Михаило Чанак, архитект Проф.Александар Стјепановић, архитект Проф.Владислав Ивковић, архитект Боривоје Јовановић, архитект Академик проф.Бранислав Митровић, архитект Проф.Василије Милуновић, архитект
Извод из образложења предлагача проф.Михајла Митровића и проф.Александра Кековића: У исцрпном образложењу изнет је досадашњи свеукупни стваралачки рад колеге Младеновића, који је потврђен великим бројем реализованих урбанистичких планова и пројеката, сарадњом са многим архитектима кроз реализације и посебно његов педагошки рад на Архитектонском факултету у Београду , Новом Саду и Подгорици. Посебно је истакнуто његово ангажовање на врло плодотворној сарадњи са архитектонским организацијама, пре свега Пољске а онда и Чехословачке , Русије и других земаља.
objavljeno u
Велика награда архитектуре
tag:
ponedeljak, 06 februar 2017 15:41
Lafarge Holcim Awards_Poziv za učestvovanje na Konkursu
LafargeHolcim Konkurs, najznačajnije globalno takmičenju u oblasti održive gradnje, iza čije organizacije, peti put za redom, stoji LafargeHolcim Fondacija. Pravo učešća na pomenutom Konkursu imaju projekti i koncepti iz oblasti arhitekture, građevinarstva,urbanog dizajna, planiranja, pejzažne arhitekture i tehnologije. Nagradni fond, kojim Konkurs raspolaže, iznosi 2 miliona USD. Konkurs će biti otvoren do 21.03.2017. godine. Potrebne informacije možete pronaći na linkovima u nastavku.
Korisni linkovi
Preuzimanje prijave za Konkurs Step-by-step uputstvo kako prijaviti projekat:http://www.lafargeholcim-awards.org/guide Vodič za učestvovanje na konkursu za LafargeHolcim Nagradu 2016/17- Korak po korak http://www.lafarge.rs/ Kompletna lista članova žirijahttp://www.lafargeholcim-awards.org/juries Informacija o "ključnim temama" za održivu gradnju http://www.lafargeholcim-awards.org/target Više od 200 LafargeHolcim Awards prethodno nagrađenih projekata:http://www.lafargeholcim-foundation.org/projects Kontakti:
Kontakt u Srbiji
objavljeno u
vesti
tag:
petak, 03 februar 2017 09:01
39. salon arhitekture - Otvoren konkurs
39. SALON ARHITEKTURE
Obaveštavamo vas da će se 39. Salon arhitekture održati od 29. marta do 30. aprila 2017. godine. Konkurs je otvoren od 1. do 18. februara 2017. godine. Prijava radova vrši se elektronskim putem preko web portala Salona www.salonarhitekture.rs.
KONTAKT mr Ljiljana Miletić Abramović, kustos
Salon arhitekture
Telefon:
Email:
Web:
objavljeno u
vesti
tag:
sreda, 01 februar 2017 09:41
Članarina za Društvo arhitekata Beograda / Udruženje arhitekata Srbije za 2017.godinu
Poštovani, Podsećamo Vas da godišnja članarina u Društvu arhitekata Beograda- Udruženju arhitekata Srbije za 2017. godinu iznosi 2.000,00 dinara. Za arhitekte/penzionere godišnja članarina iznosi 1.000,00 dinara. Uplatu možete izvršiti na račun: Vojvođanska banka, a.d., broj: 355-1015085-91, poziv na broj je 2017, Društvo arhitekata Beograda, Beograd, Kneza Miloša 7a/III. Ukoliko želite da se učlanite, popunjenu pristupnicu možete poslati na e mail : Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili popuniti lično pri dolasku u prostorije Udruženja arhitekata Srbije/Društva arhitekata Beograda. Poneti sa sobom i fotografiju (malu kao za ličnu kartu) , gde će vam se pripremiti članska karta, radnim danima između 09,00 -15,00 časova. Za sve potrebne informacije možete se obratiti i na telefone ili e mail adresu: 011/ 3230-059; 3239-754, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .
Društvo arhitekata Beograda
objavljeno u
vesti
tag:
četvrtak, 20 decembar 2012 00:00
Бранислав Миленковић - Велика награда архитектуре 2012
ВЕЋЕ ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ АРХИТЕКТУРЕ УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО има част и задовољство да обавести јавност да је на састанку Већа ВНА који је одржан 25.09.2013.године у Београду, од четири приспела предлога, Велика награда за животно дело за 2012. годину једногласном одлуком припала професору архитекти Браниславу Миленковићу.
Састанку Већа које чине добитници Велике награде архитектуре присуствовали су: Проф.Спасоје Крунић, архитект, председник Већа и чланови Проф.Светислав Личина, архитект Академик проф.Милан Лојаница, архитект Проф. др Милош Перовић, архитект Проф.Предраг Цагић, архитект Проф.Александар Стјепановић, архитект Миленија Марушић, архитект Драгољуб Бакић, архитект Проф.Владислав Ивковић, архитект Боривоје Јовановић, архитект Академик проф.Бранислав Митровић, архитект Проф.Василије Милуновић, архитект Зоран Бојовић, архитект
Образложење предлагача:
ПРЕДЛОГ ЗА ВЕЛИКУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ за 2012.годину Чини ми се да би као мото за текст који следи најбоље послужио документ под насловом „Заборавно племе“ у публикацији објављеној поводом сећања на проф.Рате Богојевића у „Центру за културну деконтаминацију“ проф.Б.Миленковића. Професор Бранислав Миленковић рођен је 1926 године. Прилози су подељени на две тематске групе, методологију пројектовања и историјске, критичке и актуелне текстове уз ,њему својственом, аналитичком и објективном приступу. Реализације:
Историјски текстови:
Активност проф.Б.Миленковића одвијала се и у првој декади 21-ог века упркос поодмаклим годинама :”Језик архитектуре” 2003, “Цртежи “ 2007, “Градитељска традиција“ 2009, “Између две горе 2010 “, “Учитељи 2011“, “Последње десетљеће XX-ог века 2012“,”Заборавно племе 2012 “,“Свједок времена 1950/2013 “, што нас уверава де је реч о изузетној личности која је свој релативно дуги животни век посветила на најбољи начин питањима архитектуре.
Prilog Velika nagrada arhitekture 25-11-2013 from Udruzenje arhitekata Srbije on Vimeo.
BRANISLAV MILENKOVIC from Društvo arhitekata Beograda on Vimeo.
objavljeno u
Велика награда архитектуре
tag:
nedelja, 20 decembar 2015 00:00
30 GODINA VELIKE NAGRADE ARHITEKTURE - video
30 ГОДИНА велике награде архитектуре
objavljeno u
Велика награда архитектуре
tag:
subota, 19 decembar 2015 00:00
Бранкo Бојовић - Велика награда архитектуре 2015
ВЕЋЕ ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ АРХИТЕКТУРЕ УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО има част и задовољство да обавести јавност да је на састанку Већа ВНА који је одржан 10.03.2016.године у Београду, Велика награда за животно дело за 2015. годину већином гласова припала архитекти Бранку Бојовићу
Састанку Већа које чине добитници Велике награде архитектуре присуствовали су: Проф.Спасоје Крунић, архитект, председник Већа и чланови Академик проф.Милан Лојаница, архитект Академик проф.Бранислав Митровић, архитект Миленија Марушић, архитект Проф.Василије Милуновић, архитект Проф.Димитрије Младеновић, архитект Проф.Александар Стјепановић, архитект Проф.Светислав Личина, архитект Горан Војводић, архитект
Кратки изводи из предлога: „Колега Бојовић је наш истакнути архитекта, теоретичар, урбаниста и као јавни радник велики представник наше струке „ Проф.Михајло Митровић, архитекта „Са посебним задовољством подржавам предлог архитекте Михајла Митровића да се архитекти Бранку Бојовићу додели Велика награда архитектуре за 2015. годину. Бранко Бојовић је јединствена појава са посебном мисијом веома значајном за нашу струку. Ерудита по вокацији, Бојовић градотворну архитектуру разматра у критичко-историјском контексту, афирмишући је увек као значајан део културе ове средине. О овоме на пример сведочи низ наступа на јавним трибинама, као и низ записа и уређивања часописа, израде научних радова и просторних планова. Бранко је особа која непогрешиво уме да препозна квалитете урбанизма и архитектуре и њихову друштвену димензију, да их артикулише и јасно искаже. Право у мету, критички, објективно, без калкулисања. Увек у одбрану и промоцију наше професије. Ми који се бавимо пројектовањем заокупљени смо само самим собом и својим делима. Или не стижемо, или смо субјективни. Зато постоји Бранко. Миленија Марушић, архитекта“
Образложење предлагача: ПРЕДЛОГ ЗА ВЕЛИКУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ЗА 2015.годину
- За архитекту Бранка Бојовића
Цртице из биографије архитекте Бранка Бојовића Бранко Б. Бојовић, архитект, рођен је у Београду 10.04.1940. године. 1. Живот Школовање – основну школу, гимназију и Архитектонски факултет завршио је у Београду. Дипломирао је 12. јула 1963. године. Рад – Током радног века био је запослен како следи: - 1963. до 1966. године – Комунална служба СО Чукарица; - 1966. до 1986. године – Савезни завод за урбанизам и комунална и стамбена питања, касније преименован у Југословенски инсититут за урбанизам и становање (ЈУГИНУС); - 1986. до 1989. године – Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС); - 1989. до 1995. година – Скупштина града Београда – члан Извршног одбора (Градске владе) у три мандата; - 1995. до 2005. године – Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС); Од 11. априла 2005. године налази се у пензији. 2. Дело Стручна делатност. Основни проблеми на којима је Бранко Бојовић радио су урбанистичко и просторно планирање, геополитика, политика урбанизма, теорија урбанизма, методологија планирања, становање и стамбена политика, проблематика инфраструктуре, урбанистички нормативи, теорије вредности и потреба, урбанистичко и урбанизму блиско законодавство, теоријски и праксеолошки аспекти заштите непокретног наслеђа културе, факултетска настава, публицистика, издаваштво и др. Од резултата рада у струци наводе се: - 22 књиге, монографије, зборника, уџбеника, атласа; - 30 урбанолошких студија; - око 300 углавном рецензованих чланака; - преко 150 интервјуа; - 87 реферата на стручним и научним скуповима; - око 100 планерских елабората од Просторног плана Републике Србије (поглавље о добрима културе) и Просторног плана Републике Српске (први руководилац) до планова за села, конкурса, програма и др; - преко 100 предавања, промоција, трибина, округлих столова и сл. - учешће у великом броју жирија, савета, одбора, комисија и др.; - и читав низ других активности, што укупно чини око 1200 референтних јединица, које се тичу планова, текстова и других активности у струци. Настава - Током радног века Бранко Бојовић је био укључен, као наставник по позиву у последипломских студија из становања на Архитектонском факултету у Београду у трајању од 12 година. Јавна делатност Бранко Бојовић је : - члан Академије архитектуре Србије од оснивања 1995. године - члан УЛУПУДС-а по позиву од 1986. године - члан Уређивачког одбора Часописа „Изградња“ од 1986. године, а главни и одговорни уредник од 2000. година и даље. - члан Извршног одбора Скупштине града Београда у три мандата - 6 година - члан Управног одбора Културног центра Београда; - члан Председништва Културно просветне заједнице Београда; - председник трибине „Лице града“ – 5 година; - члан Управног одбора Музеја града Београда; - члан Уређивачког одбора Годишњака града Београда; - председник Друштва урбаниста Београда – 7 година; - члан Стручног савета Урбанистичког завода Београда – 8 година; - председник Стручног савета Завода за заштиту споменика културе града Београда; - колумнист у 35 бројева Београдских новина. Најзначајније референце - Планерски атлас просторног уређења Југославије, ЈУГИНУС, Београд, 1974. године, коаутор; - Београд – социолошка студија, Институт за социолошка и криминолошка истраживања Београд, 1977. године, коаутор; - Физиономија и меморија града, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, последипломске студије из становања, Београд 1982. године; - Мреже и објекти инфраструктуре, уџбеник за IV разред усмереног образовања природно-техничке струке – смер за просторно планирање, Научна књига, Београд, 1982. године, коаутор; - Становање у зградама високе спратности, Савезни завод за урбанизам, комунална и стамбена питања, Београд, 1969. године, коаутор; - Просторни план Републике Србије, ИАУС, Београд, 1996. године, поглавље о непокретним добрима културе; - Просторни план Републике Српске, Урбанистички завод Републике Српске, Бања Лука, 2007. године, први руководилац; - Генерални планови: Сокобања, Пожаревац, Шабац, Бар (1986. и 2007. године) и друго; - ДУП централне зоне Тршића, ИАУС, Београд, 1987. године; - ДУП прве фазе Привредне зоне Бара, ИАУС и Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, Београд 2002. године; - Изложба ААС на годишњој скупштини ACCEE у Фиренци крајем новембра 2006. године, под покровитељством Фондације Romualdo del Bjanko. - Изложба чланова Академије архитектуре Србије на XIV Међународном фестивалу ЗОДЧЕСТВО 2006. године, изложбена сала Мањеж у Москви; - Изложба архитеката чланова ААС у галерији Super space Belgrade, Бетон хала, 2007. године - Учешће на изложби Портрети архитеката, ретроспектива чланова Архитектонске секције УЛУПУДС-а 1953-2010. године, Београд; Награде, признања, захвалности, медаље, повеље, плакете и др. За укупан стручни и друштвени рад Бранко Бојовић је добио скоро 80 награда, признања, захвалности, повеља, медаља и др., поред осталог и: - Откуп на конкурсу сарајевског часописа „Одјек“ за кратки есеј, 1969. године; - Плакета ослобођења Сокобање, 1976. године; (почасни грађанин) - Прва награда за есеј на тему „Тајни живот града“, Комуникације, Центар за планирање урбаног развоја, Београд, 1986. године; - Повеља Општинског одбора Лозница за прославу 200-годишњице рођења Вука Стефановића Караџића, 1987.године; - Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, 1991. године; - Повеља Академије архитектуре Србије као оснивач и члан, 1995. године; - Захвалност Музеја примењене уметности за подршку у реализацији пројекта „Београд – огледало Европе“, XИX Тријенале у Милану, 1996. године; - Грамату као утемељивач Храма светог Саве, по патријарху српском Герману 1997. године; - Златни Беочуг Културно-просветне заједнице Београда, 2001. године; - Награда за животно дело „Емилијан Јосимовић“, Удружења урбаниста Србије, 2005. године; - Велику награду XVI Салона урбанизма у Нишу, за Просторни план Републике Српске, 2007. године; - Награду УЛУПУДС-а за стваралаштво у 2008. години; - Признање за врхунски допринос националној култури (тзв. национална пензија) 2013. године.
У Београду, 10.03.2016.
objavljeno u
Велика награда архитектуре
tag:
četvrtak, 19 decembar 2013 00:00
Божидар Јанковић - Велика награда архитектуре 2013
ВЕЋЕ ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ АРХИТЕКТУРЕ УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО има част и задовољство да обавести јавност да је на састанку Већа ВНА који је одржан 13.03.2014.године у Београду, од пет приспела предлога, Велика награда за животно дело за 2013. годину једногласном одлуком припала архитекти Божидару Јанковићу
Састанку Већа које чине добитници Велике награде архитектуре присуствовали су: Проф.Спасоје Крунић, архитект, председник Већа и чланови Горан Војводић, архитект Проф.Владислав Ивковић, архитект Проф.Душан Крстић, архитект Боривоје Јовановић, архитект Академик проф.Милан Лојаница, архитект Миленија Марушић, архитект Проф.Василије Милуновић, архитект Проф.Димитрије Младеновић, архитект Академик проф.Бранислав Митровић, архитект Проф.Милан Палишашки,архитект Проф.Александар Стјепановић, архитект Проф.Предраг Цагић, архитект
Образложење предлагача:
ПРЕДЛОГ ЗА ВЕЛИКУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ за 2013.годину - За архитекту Божидара Јанковића
Архитекта Божидар Јанковић Цртице из биографије архитекте Божидара Јанковића Архитекта Божидар Јанковић рођен је 1931.године у Београду. Гимназију је завршио у Београду а потом уписао и дипломирао на АФ у Београду. По окончању студија запослио се у Институту за испитивање материјала- ИМС, а касније у Центру за становање ограну ИМС-а у коме је провео цео свој радни век. Ова неуобичајене одлука садржана је у његовом опредељењу да се у највећој мери посвети истраживању у области становања, најшире схваћеној, почев од урбаног контекста, преко склопа до саме стамбене јединице и њене организације као и њене коначне провере у реализацији. Тако стечена искуства требало је да послуже као елементи битни за даљи рад у области становања, које је, у то време престављала друштвено најангажованију област у грађевинарству. У време када је за дипломиране студенте АФ-а било релативно једноставно наћи место за даље усавршавање у струци, одлука да своје место потражи у ИМС-у, односно Центру, који је, својим програмом, активностима и обиљем различитих тема, у потпуности одговарало његовом интересу и амбицији. ИМС центар за становање је у то време а и у потоњем периоду у континуитету био јединствено место на које је питање становања студирано и разматрано у најширем смислу, обухватајући све аспекте области који се односе на проблем становања. Ова чињеница је и утицала на опредељење архитекте Б.Јанковића у погледу његовог даљег рада који је у програму Центра, где су равноправно третиране три области од интереса за развој и рад Центра: 1. Архитектонско пројектовање (коме се посветио арх.Б.Ј.) и хабитолошка истраживања; 2. Техничке и друштвене науке; 3.теренска и експериментална истраживања, нашао право место које ће му пружити потребне услова за његово даље усавршавање. Овако обиман и широко схваћен програм било је могуће остварити одговарајућим квалитетним персонални саставом Центра и сарадницима који су укључивани зависно од теме које су биле предмет истраживања (М.Чанак, др И.Петровић, др Л.Ленарчић, др М.Наслас, М.Митић, Ж.Карапешић, Б.Караџић, С.Вуковић, П.Ристић, Б.Гавриловић социолог К.Петовар, И.Јанковић и др). Овај састав је често допуњаван експертима са стране. Ово је важно напоменути зато што је у раду и активностима у Центру гајен принцип дијалога, размена и супростављање мишљења што је у великој мери одговарало природи арх.Б.Јанковића, спремном да прихвата и анализира туђе ставове и мишљења у циљу постизања квалитетног закључка. Да је избор места за своју активност био исправан у оквиру Центра за становање потврдили су резултати на пољу становања и уобличавању концепта „Београдског стана“, коме је допринео и рад арх.Б.Јанковић. Сем бављења проблемом становања интересовање арх.Б.Јанковића свој рад је, паралелно , посветио и другим, различитим темама у области архитектуре што је видно из прилога који следи. Преглед који следи подељен је на неколико сегмената:
1.Друштвена и професионална признања Октобарска награда града Београда, 1974. ФДУ, Нови Београд, Борбина награда блок 23, Н.Бгд, 1975., Награда Салона архитектуре – блок 23, Н.Бгд, 1975., Октобарска награда града Београда, осмогодишња школа блок 23, Н.Бгд, 1978., Повеља Новог Београда 1978.
2. Конкурси Први пласман: Електротехнички факултет, Нови Београд, 1960., РТВ Београд, I награда није додељена- II nag. ex-aequo, Градски центар у Лесковцу, РК Славија, награде нису додељене, један од три равноправна рада, Универзитет уметности Н.Бгд, 1964., Светосавски плато једна од три прве награде, блок 22-Н.Бгд, 1968., Блок 23 Н.Бгд., повишена II –га награда, прва није додељена, Стамбене куле, Осијек 1968., РК Лесковац, 1970., Филозофски факултет, Н.Сад, 1971., Школски угоститељски центар, Београд, 1972., Новосадска банка, Н.Сад, 1974. Други пласман: РТВ Загреб, IV награда, I и III награда нису додељене, 1962., Дом народног здравља, Краљево, 1965., Блокови 45 и 70, Н.Бгд., 1965., Стамбени комплекс Јулино брдо, Београд, 1966. Трећи пласман: Железнички чвор-Тиволи, Љубљана, 1959., Типске стамбене зграде ЗУКД , 1960. Пети пласман – Опера Нови Београд, 1971. Откупи: Пословна зграда Скопље, Блокови 38 и 39 Н.Бгд, Музеј савремене уметности Н.Бгд.
3. Реализовани објекти: Стамбене зграде у улици Крушедолској и Трнској 19672-64., ( спољна обрада и материјализација измењени у односу на пројекат), Стамбена зграда у Улици Стојана Протића 1963-64., Стамбене куле, Бања Лука 1963., Стамбена зграда, Ћуприја 1964., Фискултурна сала сред.мед.школе, Ћуприја, 1964., Школа за рад занатлија, Бања Лука, 1967., Стамбене куле, Осијек 1968., Блок 23, Нови Бгд, 1968-74., ФДУ Н.Бгд., 1968-74., Дечија установа блок 22, Н.Бгд., 1969-73., Блок „Борик“, Бања Лука , 1970., Филозофски факултет, Нови Сад, I фаза- градске власти су искључиле ауторе у другој фази, што је учињено и код реализације , I-ве фазе Новосадске банке (време аутономашког покрета), Насеље солидарности, Крагујевац 1973., Дечија установа блок 23, Н.Бгд, 1976-79., ЦМЗ блок 23, Н.Бгд, 1977-78., Стамбени блок „Солинска цеста“, Тузла, 1977., Стамбене куле и блок „Пашин бунар“, Тузла, 1979-81., VII МЗ Миријево, 1985-89. Занимљиво је напоменути на крају да су непознати разлози навели арх.Б.Јанковића, да, почетком две хиљадите године, напусти своје бављење проблемима архитектуре и да се посвети цртежу, својој другој, пратећој активности коју је паралелно остваривао уз пројектовање. Количина и број ових цртежа би био довољан за једну изложбу. На крају овог прегледа опуса архитекте Божидара Јанковића, мислимo да би било најлогичније поновити закључак којим је завршен текст за професора Бранислава Миленковића, архитекту, добитника ВНА за 2012.годину. Цитат: Пример одговарајућег признања,увелико закаснелог, представља наш, навиком стечени, однос према оним људима који су у великој мери својим радом, квалитетом, истрајношћу задужили своју средину, а да им то не буде вредновано и признато на прави начин. Кад погледамо сав тај напор и жељу да пред струку постави низ битних питања покушавајући да их сагледа, анализира и протумачи , на њему својствен начин, схватићемо да смо у својој средини имали личност огромне енергије, знања и жеље да унапреди релативно скромно поље истраживања у архитектури. Стога сматрамo, сумирајући све релевантне податке, да још није касно да му Веће Велике награде архитектуре Удружења архитеката Србије коначно ода признање.
У Београду, 05.12. 2013.
Проф.Александар Стјепановић, архитекта Др Михаило Чанак, архитекта Проф.Светислав Личина, архитекта проф.Петар Вуловић, архитекта проф.Димитрије Младеновић, архитекта проф.Милан Палишашки, архитекта проф.др Бранислав Миленковић, архитекта академик проф.Бранслав Митровић, архитекта
objavljeno u
Велика награда архитектуре
tag:
|
ČLANARINA 2026
Poštovani, Podsećamo vas da godišnja članarina u Društvu arhitekata Beograda- Udruženju arhitekata Srbije za 2026. godinu iznosi 5.000,00 dinara. Za arhitekte/ penzionere godišnja članarina iznosi 2.000,00 dinara. Uplatu možete izvršiti na račun Društva arhitekata Beograda, Beograd, Kneza Miloša 7a/III kod OTP banke, a.d. Novi Sad broj 325-9500600062062-07 sa pozivom na broj 2026. Popunjenu pristupnicu možete poslati na e- mail: office@dab.rs ili popuniti lično pri dolasku u prostorije Društva arhitekata Beograda radnim danima između 09,00 -15,00 časova. Za sve potrebne informacije možete se obratiti i na telefone ili e- mail adresu: 011/ 3230-059; 3239-754, office@dab.rs
fb linkovi    
 |
