ПОДРЖИ ДЕКЛАРАЦИЈУ
Позивамо вас да се прикључите потписивању петиције и подршци Декларације о судбини Београдског сајма и Генералштаба. Линк за потписивање петиције и додатне информације о самој Декларацији можете пронаћи овде
|
UdruženjE Arhitekata SrbijE - Reprezentativno udruženje u kulturi Republike Srbije Beograd, Kneza Miloša 7a/III, tel 011/3230 059, tel-fax 011/3239 754 e-mail: office@u-a-s.rs |
Super User
subota, 23 septembar 2017 16:43
OBRAČUN USLUGA USLUGA IZRADE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE – IZVOD IZ PREPORUKA O STANDARDU ARHITEKTONSKIH USLUGA
>>KOMPLETAN DOKUMENT U PDF FORMATU PREUZMITE OVDE<<
Molimo članstvo za komentare …
Предмет ових Препорука је садржај архитектонских услуга, начин обрачуна услуга архитеката (извршиоца) у обављању стручних послова услуга израде израде техничке документације – пројектовања. Стручни послови израде техничке документације – пројектовања, су обухваћени описом послова те подељени на основне и додатне стручне послове: Поједини појмови употребљени у овим препорукама имају следеће значење: 3 02.02. СВРХА УСЛУГЕ
objavljeno u
vesti
tag:
subota, 23 septembar 2017 16:37
OBRAČUN USLUGA USLUGA IZRADE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE – IZVOD IZ PREPORUKA O STANDARDU ARHITEKTONSKIH USLUGA
OBRAČUN USLUGA USLUGA IZRADE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE – IZVOD IZ PREPORUKA O STANDARDU ARHITEKTONSKIH USLUGA>>KOMPLETAN DOKUMENT U PDF FORMATU PREUZMITE OVDE<<
Предмет ових Препорука је садржај архитектонских услуга, начин обрачуна услуга архитеката (извршиоца) у обављању стручних послова услуга израде израде техничке документације – пројектовања. Стручни послови израде техничке документације – пројектовања, су обухваћени описом послова те подељени на основне и додатне стручне послове: Поједини појмови употребљени у овим препорукама имају следеће значење: 3 02.02. СВРХА УСЛУГЕ
objavljeno u
Preporuke za profesionalnu praksu
tag:
petak, 22 septembar 2017 16:50
Nacionalni stadion - pitanje
Poštovani, Obraćam Vam se povodom teme „Nacionalni stadion“. Biću kratak. Da li je moguće da se ni jedna organizacija arhitekata nije oglasila povodom ove tema. Zar je moguće da će još jedan veliki projekat u Srbiji proći bez arhitektonskog konkursa. Svuda u svetu ova tema je predmet knkursa, samo kod nas prolazi ovako. Naša struka jeste na najnižim granama ali moramo se trgnuiti i podići glas. Apelujem na sve strukovne organizacije da zatraže od nadležnih da se ova tema nacionalnog stadiona bude predmet arhitektonskog konkursa. Očekujući reakciju
Bojan Dragović
*** Poštovani kolega, Udruženje arhitekata Srbije je uputilo pitanje Upravi grada Beograda po pitanju projekta Nacionalnog stadiona (verovatno FSS) Srbije. Pitanje se odnosilo na postupak javne nabavke – konkursa za dizajn za javnu investiciju iz budzeta RS za idejno rešenje Nacionalnog stadiona pošto smo iz medija saznali da je uključeni projektant Fenwick Iribarren Architects, gde je njihovo direktno angažovanje kršenje ZJN Republike Srbije. Odgovor Uprave je da su inače za ovu oblast vrlo referentni Fenwick Iribarren Architects predloženi od strane FIFE za pripremu projektnog zadatka i ispitivanje lokacija za Nacionalni stadion. Inače direktan angažman navedenog biroa prema ZJN u Republici Srbiji nije moguć, stoga je neophodno sprovesti bilo koju vrstu javnog konkursa, da li za idejno rešenje (konkurs za dizajn) ili javnu nabavku za deo tehničke dokumentacije. Ukoliko ste saglasni pitanje i odgovor možemo postaviti na web stranu Udruženja arhitekata Srbije www.u-a-s.rs
Sa poštovanjem Милан Ђурић председник УО
objavljeno u
vesti
tag:
petak, 22 septembar 2017 15:30
Predlozi i sugestije Udruženja arhitekata Srbije za dopunu strategije razvoja kulture Republike Srbije
objavljeno u
vesti
tag:
petak, 15 septembar 2017 14:13
Poziv na konferenciju "Ka net zero gradnji"
WORLD GREEN BUILDING WEEK (SVETSKA NEDELJA ZELENE GRADNJE) je godišnji tematski događaj koji se održava širom sveta u organizaciji WorldGBC (Svetski savet zelene gradnje). Ovogodišnja tema je #OurHeroIsZero (Nula je naš heroj). Naše zgrade treba da budu naši heroji u borbi sa klimatskim promenama. SrbGBC - Savet zelene gradnje Srbije, kao nacionalna članica WorldGBC, ovaj događaj obeležava organizovanjem stručne konferencije „Ka net zero gradnji“. Cilj je da se istakne potreba za zelenom gradnjom, usmeravajući nas na korake koje treba preduzeti u građevinarstvu kako bi smo poboljšali kvalitet života naše zajednice i sprečili dalje klimatske promene. Konferencija će se održati u Svečanoj sali (sala 200) Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, domaćina i člana Saveta Zelene gradnje Srbije, u sredu 27.septembra od 10 do 14 časova. Adresa: Bulevar Kralja Aleksandra 73/II. Na konferenciji će govoriti eminenti stručnjaci koji se zalažu za zelenu gradnju, u prisustvu predstavnika resornih institucija, stručne javnosti, studenata i medija. Više o konferenciji možete naći u Programu. Ulaz na konferenciju je slobodan, a broj mesta ograničen. Ljubazno Vas molimo da svoje i prisustvo kolega Vaše organizacije potvrdite putem mejla na
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
, najkasnije do četvrtka 21.septembra, kako bi smo osigurali mesto za Vas.
objavljeno u
vesti
tag:
utorak, 12 septembar 2017 16:26
Intervju : Bojan Kovačević
OVO JE TEKST PISANOG INTERVJUA KOJI JE POLITIKA NAJPRE NARUČILA A ONDA ODBILA DA OBJAVI U SUTRAŠNJEM MAGAZINU UZ NEDELJNI BROJ LISTA. PRILIČNO JE JASNO ŠTA; KAKO I ZAŠTO.... Na koji način se arhitektonski menja lice metropole, koliko dugoročna treba da bude ova strategija? Hm... Na ovo pitanje ne može se davati jedan i nedvosmislen odgovor. Beograd je naprosto em veliki em i razvučen grad i mislim da bi ''jedan odgovor za sve'' bio neupotrebljiv. Osim možda političarima, Za ili Protiv onog što se radi. Meni profesionalna savest nalaže taksativno mišljenje a ne uopšteno. Uostalom, pitanje je da li uopšte postoji strateško mišljenje koje se pominje u vašem pitanju. Šta se smatra suštinskim, a šta kozmetičkim promenama? Kao suštinsku promenu vidim želju aktuelnog vodjenja grada ka intenziviranju gradnje i bavljenja nekim problemima Beograda koji nisu baš od juče. To, samo po sebi, ne može biti nepodržano. No, na brojnim adresama javnost, ona profesionalna ali i ona laička, građanska, tu ''energičnost'' upravo doživljava kao kozmetičku, u rezultatima. Bavljenje infrastrukturom grada, izdvajam, ne može biti kozmetičko, po definiciji. Osim kada je u pitanju trenutak kada se nešto radi pa hiljade ljudi konstatuju da je to u vreme pred izbore. Da li su stalni radovi na arhitektonskim izmenama specifičnost Beograda, ili se to dešava i u drugim velikim gradovima? U čemu je razlika? Znate kako – svaki grad je jedno ekonomsko polje, u mnogim glavama čak i pre svega ekonomsko polje. Ako neko hoće da naprasno oživi ekonomiju ne treba se čuditi što se gradi na raznim stranama, pa se onda dosta i srlja i atakuje na ona specifična mesta u Beogradu gde bi trebalo to raditi mnogo rafiniranije ili pak ne dirati zatečenu situaciju. Blok u Rajićevoj je decenijama čuvan za novu zgradu Muzeja grada Beograda a sad nam je baš trebao tamo još jedan šoping-mol, je li!? Ma hajte, nisu građani glupi da ne bi znali odgovor. Da li postoje pravila da se urbano jezgro nikada ne dira, jer predstavlja trajni identitet? Ne raditi ništa u urbanom jezgru jedna je, oprostite, naivna i pasivizirajuća logika. Ali da se mora u istorijskom jezgru i na takvim punktovima raditi neuporedivo suptilnije, sa kapacitetima koji su u domenu prikladnog a ne u meri želja investitora, jasno je kao dan. To se tako ne događa, pre svega, po dva osnova: potpunom impotencijom naših službi zaštite nasleđa, s jedne, i olakom pokleklošću pojedinih gradskih zvaničnika pred željama – čitajmo: interesima – investitora. Možda nisam bivao oduševljen, kao ni drugi, svim stavovima gradskog Zavoda za zaštitu spomenika dok ga je, nekada, vodila izvesna gospođa Banović, ali se tada znalo da kada Zavod kaže ne onda ostaje ne. Šta se dešava sa arhitektonskim promašajima, da li oni usled kritike mogu da budu zamenjeni uspešnijim rešenjima, ili to previše košta? Često sam citirao, parafrazirao čuvenog britanskog filmskog reditelja i slikara Pitera Grinaveja koji jednostavno zaključuje da kad vam se neka slika, recimo u muzeju ili u stanu, više ne sviđa, ne odgovara, vi je skidate sa zida i zamenjujete drugom, kada vam se muzika ne dopada isključite gramofon ili plejer.... Kada se dogodi greška u urbanizmu stvar je beznadežna! Pa Beograd nije uspeo da reši stari slučaj sa onim kućercima sa kosim krovovima na ravnom krovu zgrade u Jug Bogdanovoj, pored mosta, a kamo li da će imati mehanizam da aktuelne sagrađene brljotine poništi. Da li su u struci česta različita mišljenja povodom nekih urbanističkih rešenja, recimo Novog Beograda, naselja Stepa Stepanović... i da li to zavisi isključivo od „ukusa“, ili i od interesa? Ima svega. Što i nije nepriodno, kad se ima u vidu broj arhitekata koji, budimo realni, nije neophodan ovom društvu. Ali je to oduvek bila željena struka, nekako posebno tretirana, kao i lekari, recimo. No, arhitekti bez narudžbe su samo crtači, ne bivaju graditelji. I onda povođenje za nekakvim kompromisima nije za potpuno čuđenje. Naravno, veliki broj arhitekata drži čast profesije visoko i ne libe se da iskažu svoj kritički stav. Ne bih vam sad navodio sve primere ''izgubljenih poslova'' koje znam jer neke moje kolege nisu htele da pristanu na pritiske i ucene. Po vašem mišljenju, u kojim pravcima bi mogao da raste i razvija se Beograd? Ako mislite na strateške pravce mišljenja i odlučivanja, morao bi da okupi i sluša mnogo ozbiljnije profesionalce nego što se sada da odčitati po tome ko i kako donosi procene i odluke. Ako mislite na pravce u prostoru, Beograd sada potpuno neartikulisano, po parcijalnim logikama, krčmi prostorne resurse, preskačući i istoriju i zdravu pamet. Pogledajte samo nedavno porođeni lokalitet Makiškog polja i njemu pripadajući metro na sada livadi dok su, istovremeno, iz linija metroa nestale stanice Slavija i Trg Republike. Neverovatno! Šta se dešava u unutrašnjosti Srbije, dok se Beograd ubrzano gradi? Da li urbanizaciju gradova po Srbiji bilo ko kontroliše? Kako se tamo čuvaju urbanističke celine? Nisam se, na žalost, baš naputovao po Srbiji, pogotovo u smislu uzastopnih poseta nekim gradovima, da bih komentarisao promene u njima. Ali znam dve stvari. Ne treba očekivati da se u prestonici odigrava jedno a u unutrašnjosti drugo, suprotno. Pogotovo u vreme podivljale liberalne ekonomije kada i veliki istorijski gradovi Evrope doživljavaju da im UNESKO skida režim svetske baštine, kao što se već desilo sa Drezdenom ili se upravo preti Beču zbog planirane izgradnje jednog previsokog hotela na mestu koje ima velike istorijske vrednosti. Ovo, dakako, nije poziv da sledimo baš svaki ''evropski primer''. Kako se meri uspešnost nekog arhitekte? Postoji li neka domaća nagrada koja realno podrazumeva kvalitet rešenja ili tu ima nepotizma? Pitanje je klizavo, lako se izmigolji smisao odgovora. Naravno da arhitekti vole nagrade, pogotovo na aktuelnim konkursima. To je vrsta takmičenja koja traje odavno. Pa iz doba renesanse, čak iz antike, znamo za konkurse za i danas čuvene građevine. Meni je, doduše, uvek bilo smešno kad neko pita ko je pobedio na nekom konkursu a ne šta je pobedilo. Mada, i to se mora reći, nema kreacije bez onog ličnog, da ne kažemo bez ega. A postoje i pojave poput Alekseja Brkića (1922-1999), našeg velikana iz 1950-ih i 1960-ih koji, osim pred sam kraj života, nije dobio ni jednu nagradu a bio je možda najautentičniji naš graditelj iz tih decenija. Zato je dobio, na moj predlog, izložbu u Beču koja je upravo ovih dana, nakon dva meseca, okončana. Kako reaguju arhitekte na nemogućnost iskorišćavanja njihovog talenta, da li pribegavaju iseljavanju ili radu za strane biroe? Ili se odlučuju za drugi, eventualno srodan posao? Odavno je praksa da brojni arhitekti, po sopstvenom izboru, ne rade neposredno u uže shvaćenim poslovima za tu diplomu. Naprosto obrazovanje arhitekata to dopušta. Mnogi su se i iselili jer rad arhitekte negde drugde ne zahteva, bar u početku, nekakvo poznavanje jezika te nove sredine, arhitekti vizuelno komuniciraju. Sada je u Beogradu veliki problem što strani arhitekti ulaze na ovo tržište, preko investitora, kao pijan čovek u cvećnjak, napamet gazeći gde se ne sme. Zamislite samo izjavu onog grčkog Amerikanca koji je uradio nacrt glavne kule u Beogradu na vodi, od skoro 200 metara visine, da nikada nije bio u Beogradu ali će doći i prilagoditi svoj projekat gradu! I to naši mediji prenose. I nikom ništa. Da li biseri nove (ali i stare, poput Generalštaba) arhitekture mogu da dođu do izražaja u moru promašaja i nedovoljno isplaniranih akcija? Po čemu će nas pamtiti naredni naraštaji? Po jeftinoj, skoro narkomanskoj, rasprodaji porodičnih nakita i ikona, ako shvatimo da je Grad jedna vrsta porodice u kojoj odrastamo i nemamo drugu. A dižemo grdobe na nekoliko gradskih adresa koje ni neki novi Transformersi ne bi uspeli da demontiraju, sa svom svojom žestinom. Zašto sve češće u prestonici srećemo kopije kič kućerina sa gipsanim ukrasima? Može li neki propis tome stati na put, ili ne bi ni trebalo da postoje ograničavajuća pravila u Beogradu, poznatom po eklektičnosti? Vrlo dobro pitanje. Srbija očito ima neki problem sa recepcijom i istorijske moderne arhitekture i aktuelne neomoderne produkcije. Samo delimično mogu da objasnim, ne znam da li i da opravdam, takav ukus satiranjem građanskog ukusa posle 1945. i odsustvom kontinuiteta gradnje koji imaju drugi veliki gradovi Evrope. Da li razumemo da je većinska arhitektura Pariza koju danas vidimo zapravo Pariz druge polovine XIX veka? Danas kovine, vence i klasicizam na fasadama najnovijih zgrada najviše ištu ljudi spornog obrazovanja i ukusa, ''poluurbani'', ali se to u demokratiji, kažu, ne sme problematizovati. Koja je vama omiljena zgrada/urbanistička celina i zašto? Koja vam je najodbojnija? Odbijam da se izjašnjavam o najodbojnijima jer je previše, oko nas, takvih komentara a premalo afirmativnih stremljenja i ukaza. A izdvojiću, za ovu priliku, jednu od svojih ljubimica, među kućama, kojoj se divim kontinuirano i nesmanjeno. To je zdanje u kome je Kulturni centar Beograda, na Trgu Republike, arhitekte Ratomira Bogojevića (1912-1962), koji nije doživeo sam dovršetak radova na toj palati koja izlazi na tri strane i ''drži' prostor večito nedefinisanog Trga. Prefinjena geometrija i tkanje tih fasadanih polja i genijalnost ugaonih prevoja podsete me uvek na finoću plašta Kneza Lazara, pre šest i po vekova naručenog i izrađenog u gradu Luki, u Toskani.
objavljeno u
vesti
tag:
utorak, 12 septembar 2017 13:13
Architectural design competition SARP no 974 for Małopolska Science Center in Krakow
Architectural design competition SARP no 974 for Małopolska Science Center in Krakow. The Marshal's Office of the Małopolska Region (self-governmental authority), in cooperation with the Association of Polish Architects, Cracow Branch, announces a two-stage architectural and urban design competition for the development of the architectural and urban concept of the Małopolska Science Center in Krakow. The aim of the Competition is to obtain the best architectural and urban solution for the project called Malopolska Science Center in Krakow (MSC). It is assumed that the best concept chosen by the Competition jury will take into account the specific nature of the project. It is essential to combine the applied solutions and the far and near contexts – spatial, architectural and cultural – of the Malopolska Region and Krakow – a city of culture, science and art. In the location, the Contracting Authority expects a contemporary architectural form of the highest quality that can become a showcase of the city and the region. In the mind of the Contracting Authority, the Malopolska Science Center shall be an innovative cultural institution aimed at education through fun and gmes involvement in independent or team scientific experiments and other activities. The MSC should arouse passion for learning, help understand the world, build an attitude of creativity, openness, and a habit of thinking independently. The MSC is to be different from other such institutions as those conducting research, schools, and museums. The building should be a demonstration, a model example of sustainable and energy-efficient architecture, and comprise an educational and exposition path including the key points of the facility's infrastructure (e.g., installations, machinery, layers: walls, roofs, ceilings).The aim of the Competition is to select, through verification and evaluation in accordance with the provisions of the Regulations, the concept to develop a comprehensive design documentation enabling the execution of the investment in a building (a complex of buildings) for the Malopolska Science Center in Krakow, including the development of investment plots. The participant of the Competition whose Competition work shall be adjudicated to be the best by the Competition jury will be invited to negotiate under a single-source procurement procedure which will focus on detailing the Competition work consisting in the development of a comprehensive design documentation. The Contracting Authority plans to implement this investment in BIM technology. The Competition is conducted in Polish. Members of the Competition Jury: 3. prof. Rainer Mahlamӓki, architect, Finland Organising Secretary of the Competition: Schedule of the Competition: Prize pool (gross amounts): 150 000 PLN
objavljeno u
vesti
tag:
petak, 08 septembar 2017 09:18
KeynoteTalks– Iskustva Holandije
U okviru 5. medjunarodnog multimedijalnog dogadjaja "O Arhitekturi"
KeynoteTalks – Iskustva Holandije
15. septembаr 2017. godine Srpska akademija nauka i umetnosti, svečana sala, Knez Mihailova 35, Beograd, Srbija
10.00 Registracija 10.30 Otvaranje - Predstavnik SANU - Srpska akademija nauka i umetnosti, akademik profesor emeritus Branislav Mitrović;
Predavanja uvodničara – Iskustva Holandije je prezentacija projekata i iskustava pozvanih stručnjaka iz Holandije iz oblasti arhitekture, pejzažne arhitekture i zaštite životne sredine. Moderatori: Aleksandra Stupar, vanredni professor, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu Dr Jelena Guga, nezavisni istraživač, Beograd
11.00 Hotterdam Frank van der Hoven (direktor istraživanja Arhitektonskog fakulteta, vanredni profesor za urbani dizajn na Tehničkom Univerzitetu Delft)
11. 50 Fusion Architecture Vilfrid van Vinden (arhitekta i osnivač WAM architecten, Delft)
12.40 Urban ClimaAdApp Sanda Lencholcer (pejzažni arhitekta i predavač za urbani dizajn na Vageningen Univerzitetu)
13.30 The HappyHier project Sjerp de Vris (viši istraživač u Vageningen istraživačkom centru za životnu sredinu (Alterra), Vageningen Univerzitet)
14.20 WeSense: Social Sensing and the Quality of Urban Environments Aleksandra Tišma (viši istraživač u Holandskoj agenciji za ocenjivanje životne sredine)
15.10 The Need For (re)Definition Miteš Diksit (docent arhitekture na Univerzitetu Sirakuza, Njujork i osnivač DOMAIN Office, Roterdam)
16.00 Završetak
Zbog ograničenog broja mesta potrebno je poslati prijavu na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .
www.strand.rs/2017/architecture
Organizacija i podrška
STRAND - Asocijacija za razvoj održive urbane zajednice Srpska akademija nauka i umetnosti Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu ECTP-CEU Evropska asocijacija urbanista
objavljeno u
vesti
tag:
ponedeljak, 04 septembar 2017 12:43
Međunarodni salon urbanizma
Drage kolege,Čast nam je da Vas pozovemo da uzmete aktivno učešće na XXVI Međunarodnom salonu urbanizma koji se održava u periodu od 08.11-15.11.2017. god. u Galeriji Oficirskog doma u Nišu. 26 Salon - 26th Exhibition.pdf 26. Salon_PRIJAVA_26th Exh_application.doc
objavljeno u
vesti
tag:
četvrtak, 31 avgust 2017 12:49
RANKO RADOVIĆ 2017
ULUPUDS - Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti OBJAVLJUJU RANKO RADOVIĆ 2017 NAGRADA je osnovana sa ciljem da podstiče, razvija i afirmiše kritičkoteorijsku
objavljeno u
vesti
tag:
|
ČLANARINA 2026
Poštovani, Podsećamo vas da godišnja članarina u Društvu arhitekata Beograda- Udruženju arhitekata Srbije za 2026. godinu iznosi 5.000,00 dinara. Za arhitekte/ penzionere godišnja članarina iznosi 2.000,00 dinara. Uplatu možete izvršiti na račun Društva arhitekata Beograda, Beograd, Kneza Miloša 7a/III kod OTP banke, a.d. Novi Sad broj 325-9500600062062-07 sa pozivom na broj 2026. Popunjenu pristupnicu možete poslati na e- mail: office@dab.rs ili popuniti lično pri dolasku u prostorije Društva arhitekata Beograda radnim danima između 09,00 -15,00 časova. Za sve potrebne informacije možete se obratiti i na telefone ili e- mail adresu: 011/ 3230-059; 3239-754, office@dab.rs
fb linkovi    
 |
|||||||||||||||||||||||||
