OVO JE TEKST PISANOG INTERVJUA KOJI JE POLITIKA NAJPRE NARUČILA A ONDA ODBILA DA OBJAVI U SUTRAŠNJEM MAGAZINU UZ NEDELJNI BROJ LISTA. PRILIČNO JE JASNO ŠTA; KAKO I ZAŠTO....

Na koji način se arhitektonski menja lice metropole, koliko dugoročna treba da bude ova strategija?

Hm... Na ovo pitanje ne može se davati jedan i nedvosmislen odgovor. Beograd je naprosto em veliki em i razvučen grad i mislim da bi ''jedan odgovor za sve'' bio neupotrebljiv. Osim možda političarima, Za ili Protiv onog što se radi. Meni profesionalna savest nalaže taksativno mišljenje a ne uopšteno. Uostalom, pitanje je da li uopšte postoji strateško mišljenje koje se pominje u vašem pitanju.

Šta se smatra suštinskim, a šta kozmetičkim promenama?

Kao suštinsku promenu vidim želju aktuelnog vodjenja grada ka intenziviranju gradnje i bavljenja nekim problemima Beograda koji nisu baš od juče. To, samo po sebi, ne može biti nepodržano. No, na brojnim adresama javnost, ona profesionalna ali i ona laička, građanska, tu ''energičnost'' upravo doživljava kao kozmetičku, u rezultatima. Bavljenje infrastrukturom grada, izdvajam, ne može biti kozmetičko, po definiciji. Osim kada je u pitanju trenutak kada se nešto radi pa hiljade ljudi konstatuju da je to u vreme pred izbore.

Da li su stalni radovi na arhitektonskim izmenama specifičnost Beograda, ili se to dešava i u drugim velikim gradovima? U čemu je razlika?

Znate kako – svaki grad je jedno ekonomsko polje, u mnogim glavama čak i pre svega ekonomsko polje. Ako neko hoće da naprasno oživi ekonomiju ne treba se čuditi što se gradi na raznim stranama, pa se onda dosta i srlja i atakuje na ona specifična mesta u Beogradu gde bi trebalo to raditi mnogo rafiniranije ili pak ne dirati zatečenu situaciju. Blok u Rajićevoj je decenijama čuvan za novu zgradu Muzeja grada Beograda a sad nam je baš trebao tamo još jedan šoping-mol, je li!? Ma hajte, nisu građani glupi da ne bi znali odgovor.

Da li postoje pravila da se urbano jezgro nikada ne dira, jer predstavlja trajni identitet?

Ne raditi ništa u urbanom jezgru jedna je, oprostite, naivna i pasivizirajuća logika. Ali da se mora u istorijskom jezgru i na takvim punktovima raditi neuporedivo suptilnije, sa kapacitetima koji su u domenu prikladnog a ne u meri želja investitora, jasno je kao dan. To se tako ne događa, pre svega, po dva osnova: potpunom impotencijom naših službi zaštite nasleđa, s jedne, i olakom pokleklošću pojedinih gradskih zvaničnika pred željama – čitajmo: interesima – investitora. Možda nisam bivao oduševljen, kao ni drugi, svim stavovima gradskog Zavoda za zaštitu spomenika dok ga je, nekada, vodila izvesna gospođa Banović, ali se tada znalo da kada Zavod kaže ne onda ostaje ne.

Šta se dešava sa arhitektonskim promašajima, da li oni usled kritike mogu da budu zamenjeni uspešnijim rešenjima, ili to previše košta?

Često sam citirao, parafrazirao čuvenog britanskog filmskog reditelja i slikara Pitera Grinaveja koji jednostavno zaključuje da kad vam se neka slika, recimo u muzeju ili u stanu, više ne sviđa, ne odgovara, vi je skidate sa zida i zamenjujete drugom, kada vam se muzika ne dopada isključite gramofon ili plejer.... Kada se dogodi greška u urbanizmu stvar je beznadežna! Pa Beograd nije uspeo da reši stari slučaj sa onim kućercima sa kosim krovovima na ravnom krovu zgrade u Jug Bogdanovoj, pored mosta, a kamo li da će imati mehanizam da aktuelne sagrađene brljotine poništi.

Da li su u struci česta različita mišljenja povodom nekih urbanističkih rešenja, recimo Novog Beograda, naselja Stepa Stepanović... i da li to zavisi isključivo od „ukusa“, ili i od interesa?

Ima svega. Što i nije nepriodno, kad se ima u vidu broj arhitekata koji, budimo realni, nije neophodan ovom društvu. Ali je to oduvek bila željena struka, nekako posebno tretirana, kao i lekari, recimo. No, arhitekti bez narudžbe su samo crtači, ne bivaju graditelji. I onda povođenje za nekakvim kompromisima nije za potpuno čuđenje. Naravno, veliki broj arhitekata drži čast profesije visoko i ne libe se da iskažu svoj kritički stav. Ne bih vam sad navodio sve primere ''izgubljenih poslova'' koje znam jer neke moje kolege nisu htele da pristanu na pritiske i ucene.

Po vašem mišljenju, u kojim pravcima bi mogao da raste i razvija se Beograd?

Ako mislite na strateške pravce mišljenja i odlučivanja, morao bi da okupi i sluša mnogo ozbiljnije profesionalce nego što se sada da odčitati po tome ko i kako donosi procene i odluke. Ako mislite na pravce u prostoru, Beograd sada potpuno neartikulisano, po parcijalnim logikama, krčmi prostorne resurse, preskačući i istoriju i zdravu pamet. Pogledajte samo nedavno porođeni lokalitet Makiškog polja i njemu pripadajući metro na sada livadi dok su, istovremeno, iz linija metroa nestale stanice Slavija i Trg Republike. Neverovatno!

Šta se dešava u unutrašnjosti Srbije, dok se Beograd ubrzano gradi? Da li urbanizaciju gradova po Srbiji bilo ko kontroliše? Kako se tamo čuvaju urbanističke celine?

Nisam se, na žalost, baš naputovao po Srbiji, pogotovo u smislu uzastopnih poseta nekim gradovima, da bih komentarisao promene u njima. Ali znam dve stvari. Ne treba očekivati da se u prestonici odigrava jedno a u unutrašnjosti drugo, suprotno. Pogotovo u vreme podivljale liberalne ekonomije kada i veliki istorijski gradovi Evrope doživljavaju da im UNESKO skida režim svetske baštine, kao što se već desilo sa Drezdenom ili se upravo preti Beču zbog planirane izgradnje jednog previsokog hotela na mestu koje ima velike istorijske vrednosti. Ovo, dakako, nije poziv da sledimo baš svaki ''evropski primer''.

Kako se meri uspešnost nekog arhitekte? Postoji li neka domaća nagrada koja realno podrazumeva kvalitet rešenja ili tu ima nepotizma?

Pitanje je klizavo, lako se izmigolji smisao odgovora. Naravno da arhitekti vole nagrade, pogotovo na aktuelnim konkursima. To je vrsta takmičenja koja traje odavno. Pa iz doba renesanse, čak iz antike, znamo za konkurse za i danas čuvene građevine. Meni je, doduše, uvek bilo smešno kad neko pita ko je pobedio na nekom konkursu a ne šta je pobedilo. Mada, i to se mora reći, nema kreacije bez onog ličnog, da ne kažemo bez ega. A postoje i pojave poput Alekseja Brkića (1922-1999), našeg velikana iz 1950-ih i 1960-ih koji, osim pred sam kraj života, nije dobio ni jednu nagradu a bio je možda najautentičniji naš graditelj iz tih decenija. Zato je dobio, na moj predlog, izložbu u Beču koja je upravo ovih dana, nakon dva meseca, okončana.

Kako reaguju arhitekte na nemogućnost iskorišćavanja njihovog talenta, da li pribegavaju iseljavanju ili radu za strane biroe? Ili se odlučuju za drugi, eventualno srodan posao?

Odavno je praksa da brojni arhitekti, po sopstvenom izboru, ne rade neposredno u uže shvaćenim poslovima za tu diplomu. Naprosto obrazovanje arhitekata to dopušta. Mnogi su se i iselili jer rad arhitekte negde drugde ne zahteva, bar u početku, nekakvo poznavanje jezika te nove sredine, arhitekti vizuelno komuniciraju. Sada je u Beogradu veliki problem što strani arhitekti ulaze na ovo tržište, preko investitora, kao pijan čovek u cvećnjak, napamet gazeći gde se ne sme. Zamislite samo izjavu onog grčkog Amerikanca koji je uradio nacrt glavne kule u Beogradu na vodi, od skoro 200 metara visine, da nikada nije bio u Beogradu ali će doći i prilagoditi svoj projekat gradu! I to naši mediji prenose. I nikom ništa.

Da li biseri nove (ali i stare, poput Generalštaba) arhitekture mogu da dođu do izražaja u moru promašaja i nedovoljno isplaniranih akcija? Po čemu će nas pamtiti naredni naraštaji?

Po jeftinoj, skoro narkomanskoj, rasprodaji porodičnih nakita i ikona, ako shvatimo da je Grad jedna vrsta porodice u kojoj odrastamo i nemamo drugu. A dižemo grdobe na nekoliko gradskih adresa koje ni neki novi Transformersi ne bi uspeli da demontiraju, sa svom svojom žestinom.

Zašto sve češće u prestonici srećemo kopije kič kućerina sa gipsanim ukrasima? Može li neki propis tome stati na put, ili ne bi ni trebalo da postoje ograničavajuća pravila u Beogradu, poznatom po eklektičnosti?

Vrlo dobro pitanje. Srbija očito ima neki problem sa recepcijom i istorijske moderne arhitekture i aktuelne neomoderne produkcije. Samo delimično mogu da objasnim, ne znam da li i da opravdam, takav ukus satiranjem građanskog ukusa posle 1945. i odsustvom kontinuiteta gradnje koji imaju drugi veliki gradovi Evrope. Da li razumemo da je većinska arhitektura Pariza koju danas vidimo zapravo Pariz druge polovine XIX veka? Danas kovine, vence i klasicizam na fasadama najnovijih zgrada najviše ištu ljudi spornog obrazovanja i ukusa, ''poluurbani'', ali se to u demokratiji, kažu, ne sme problematizovati.

Koja je vama omiljena zgrada/urbanistička celina i zašto? Koja vam je najodbojnija?

Odbijam da se izjašnjavam o najodbojnijima jer je previše, oko nas, takvih komentara a premalo afirmativnih stremljenja i ukaza. A izdvojiću, za ovu priliku, jednu od svojih ljubimica, među kućama, kojoj se divim kontinuirano i nesmanjeno. To je zdanje u kome je Kulturni centar Beograda, na Trgu Republike, arhitekte Ratomira Bogojevića (1912-1962), koji nije doživeo sam dovršetak radova na toj palati koja izlazi na tri strane i ''drži' prostor večito nedefinisanog Trga. Prefinjena geometrija i tkanje tih fasadanih polja i genijalnost ugaonih prevoja podsete me uvek na finoću plašta Kneza Lazara, pre šest i po vekova naručenog i izrađenog u gradu Luki, u Toskani.

Architectural design competition SARP no 974 for Małopolska Science Center in Krakow.

The Marshal's Office of the Małopolska Region (self-governmental authority), in cooperation with the Association of Polish Architects, Cracow Branch, announces a two-stage architectural and urban design competition for the development of the architectural and urban concept of the Małopolska Science Center in Krakow.

The aim of the Competition is to obtain the best architectural and urban solution for the project called Malopolska Science Center in Krakow (MSC). It is assumed that the best concept chosen by the Competition jury will take into account the specific nature of the project. It is essential to combine the applied solutions and the far and near contexts – spatial, architectural and cultural – of the Malopolska Region and Krakow – a city of culture, science and art. In the location, the Contracting Authority expects a contemporary architectural form of the highest quality that can become a showcase of the city and the region.

In the mind of the Contracting Authority, the Malopolska Science Center shall be an innovative cultural institution aimed at education through fun and gmes involvement in independent or team scientific experiments and other activities. The MSC should arouse passion for learning, help understand the world, build an attitude of creativity, openness, and a habit of thinking independently. The MSC is to be different from other such institutions as those conducting research, schools, and museums. The building should be a demonstration, a model example of sustainable and energy-efficient architecture, and comprise an educational and exposition path including the key points of the facility's infrastructure (e.g., installations, machinery, layers: walls, roofs, ceilings).The aim of the Competition is to select, through verification and evaluation in accordance with the provisions of the Regulations, the concept to develop a comprehensive design documentation enabling the execution of the investment in a building (a complex of buildings) for the Malopolska Science Center in Krakow, including the development of investment plots. The participant of the Competition whose Competition work shall be adjudicated to be the best by the Competition jury will be invited to negotiate under a single-source procurement procedure which will focus on detailing the Competition work consisting in the development of a comprehensive design documentation. The Contracting Authority plans to implement this investment in BIM technology.

The Competition is conducted in Polish.

Members of the Competition Jury:
1. prof. Ewa Kuryłowicz, architect, KSK SARP Warszawa – President of the Jury
2. Marcin Brataniec , architect, KSK SARP Kraków – Reporting Judge

U okviru 5. medjunarodnog multimedijalnog dogadjaja "O Arhitekturi"

KeynoteTalks – Iskustva Holandije

15. septembаr 2017. godine

Srpska akademija nauka i umetnosti, svečana sala, Knez Mihailova 35, Beograd, Srbija

10.00                      Registracija

10.30                    Otvaranje

- Predstavnik SANU - Srpska akademija nauka i umetnosti, akademik profesor emeritus Branislav Mitrović;
- Predstavnik STRAND - Asocijacija za razvoj održive urbane zajednice, profesor emeritus Ružica Bogdanović;
- Predstavnik Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dekan arhitektonskog fakulteta, profesor Vladan Đokić;
- Predstavnik Ambasade Kraljevine Holandije, Beograd, Politički sekretar i šef za javnu diplomatiju, kulturu i medije, Luk Nijman.

Predavanja uvodničara – Iskustva Holandije je prezentacija projekata i iskustava pozvanih stručnjaka iz Holandije iz oblasti arhitekture, pejzažne arhitekture i zaštite životne sredine.

Moderatori:

Aleksandra Stupar, vanredni professor, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Dr Jelena Guga, nezavisni istraživač, Beograd

11.00                      Hotterdam

Frank van der Hoven (direktor istraživanja Arhitektonskog fakulteta, vanredni profesor za urbani dizajn na Tehničkom Univerzitetu Delft)

11. 50                    Fusion Architecture

Vilfrid van Vinden (arhitekta i osnivač WAM architecten, Delft)

12.40                      Urban ClimaAdApp

Sanda Lencholcer (pejzažni arhitekta i predavač za urbani dizajn na Vageningen Univerzitetu)

13.30                      The HappyHier project

Sjerp de Vris (viši istraživač u Vageningen istraživačkom centru  za životnu sredinu (Alterra), Vageningen Univerzitet)

14.20                      WeSense: Social Sensing and the Quality of Urban Environments

Aleksandra Tišma (viši istraživač u Holandskoj agenciji za ocenjivanje životne sredine)

15.10                      The Need For (re)Definition

Miteš Diksit (docent arhitekture na Univerzitetu Sirakuza, Njujork i osnivač  DOMAIN Office, Roterdam)

16.00                      Završetak

Zbog ograničenog broja mesta potrebno je poslati prijavu na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

www.strand.rs/2017/architecture

Organizacija i podrška

STRAND - Asocijacija za razvoj održive urbane zajednice

Srpska akademija nauka i umetnosti

Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu

Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu

ECTP-CEU Evropska asocijacija urbanista

Drage kolege,Čast nam je da Vas pozovemo da uzmete aktivno učešće na XXVI Međunarodnom salonu urbanizma koji se održava u periodu od

08.11-15.11.2017. god. u Galeriji Oficirskog doma u Nišu.

26 Salon - 26th Exhibition.pdf

26. Salon_PRIJAVA_26th Exh_application.doc

ULUPUDS - Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti
i dizajnera Srbije, kao Osnivač, i
Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet
Fakultet tehničkih nauka Novi Sad - Departman za arhitekturu i urbanizam
Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije
Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca
Urbanistički zavod Beograda
AD Potisje Kanjiža - član grupe WIENERBERGER
Inženjerska komora Srbije
Radio-televizija Srbije, kao Suosnivači,

OBJAVLJUJU
JAVNI POZIV – K O N K U R S
Za dodelu NAGRADE

RANKO RADOVIĆ 2017

NAGRADA je osnovana sa ciljem da podstiče, razvija i afirmiše kritičkoteorijsku
misao u oblasti arhitekture i arhitektonsko stvaralaštvo.

RR_Konkurs17.pdf

УДРУЖЕЊЕ АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ   I   UDRUŽENJE ARHITEKATA SRBIJE    I    UNION OF ARCHITECTS OF SERBIA

objavilo je

KONKURS ZA UTVRĐIVANJE STATUSA SAMOSTALNOG UMETNIKA I SAMOSTALNOG STRUČNJAKA U KULTURI ZA PODRUČJE ARHITEKTURA

Konkurs je stalno otvoren a u prvom ciklusu Komisija UAS donosi odluke o utvrđivanju statusa 01.10.2017. godine. 

više informacija na :

http://u-a-s.rs/status-samostalnog-umetnika/item/189-status-samostalnog-umetnika-i-samostalnog-stru%C4%8Dnjaka-u-kulturi-za-podru%C4%8Dje-arhitektura.html

Reprezentativno udruženje u kulturi

UDRUŽENJE ARHITEKATA SRBIJE – UAS

OBJAVLJUJE
STALNI POZIV
ZA STICANJE STATUSA SAMOSTALNI UMETNIK – ARHITEKTA I SAMOSTALNI STRUČNJAK U KULTURI

1) Ko može da stekne ovaj četvorogodišnji status ?

Arhitekta, diplomirani inženjer arhitekture/master inženjer arhitekture, koji ispunjava zakonske uslove u skladu sa Zakonom o kulturi RS ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - ispr. i 6/2020) i uslove iz Pravilnika o bližim uslovima, merilima i kriterijumima, kao i postupku po zahtevima lica za utvrđivanje statusa lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture (Sl. glasnik RS br. 9/17 , 96/19 ), a nije osiguran po drugom osnovu, ima pravo na sticanje statusa lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture i upis u Evidenciju lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture za područje Arhitektura, preko Udruženja arhitekata Srbije reprezentativnog udruženja u kulturi.

Samostalni umetnik jeste fizičko lice koje samostalno, u vidu zanimanja, obavlja umetničku delatnost i kome je reprezentativno udruženje u kulturi utvrdilo status lica koje samostalno obavlja umetničku delatnost u oblasti kulture.

2) Gde treba da predam zahtev za evidentiranje ?

Ukoliko procenjujete da ispunjavate uslove, zahtev i potrebna dokumenta možete predati u Udruženju arhitekata Srbije – UAS, ul. Kneza Miloša 7a, Beograd , 011/3230-059,011/3239-754,  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ;  svakog radnog dana 09,00 do 15,00 časova ili preko gradskih društava arhitekata – članica UAS-a.

3) Koja prava ovaj status nosi ?

Zakonom o kulturi je propisano da samostalni umetnici imaju pravo na uplatu doprinosa koji se obezbeđuju u budžetu jedinica lokalne samouprave, kao i da se uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje vrši preko reprezentativnog udruženja u kulturi kod koga je to lice uvedeno u Evidenciju lica. Bliže uslove i način sticanja prava na uplatu doprinosa propisuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

4) U kom periodu je otvoren konkurs ?

Konkurs je stalno otvoren počevši od 01.07.2017. godine.

5) Ko i kada donosi odluku o dodeli statusa i upisa u evidenciju ?

O svim statusnim pitanjima odlučuje Komisija za statusna pitanja UAS-a, koju imenuje Upravni odbor i koju čine tri kompetentna člana. Komisija odlučuje po zahtevima za utvrđivanje statusa lica koje samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture (samostalni umetnik arhitekta, stručnjak u kulturi), te vodi postupak provere ispunjenosti uslova iz Zakona o kulturi za lica koja su upisana u evidenciju lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost za četvorogodišnji period, za područje u kulturi – arhitektura. Komisija se sastaje po potrebi, u skladu sa pristiglim zahtevima. Bliži uslovi i rad Komisije kao i vrednovanje kriterijuma koje treba da ispuni kandidat za dodelu statusa utvrđeni su Poslovnikom o radu komisije za utvrđivanje statusa lica koje samostalno obavljaju umetničku delatnost u oblasti kulture Udruženja arhitekata Srbije.

6) Koji su opšti uslovi koje mora da ispunjava kandidat za status samostalnog umetnika odnosno samostalnog stručnjaka u kulturi za područje - Arhitektura?

Opšti uslovi su :
1) da je državljanin Republike Srbije;
2) da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije;
3) da nije obavezno socijalno osiguran po drugom osnovu;
4) da se samostalnom umetničkom ili drugom delatnošću u oblasti kulture bavi profesionalno i samostalno u vidu zanimanja, radi obezbeđivanja uslova za život i rad;
5) da je stekao visoko obrazovanje odgovarajućeg obrazovnog profila;
6) da ostvaruje rezultate u profesionalnom bavljenju umetničkom ili drugom delatnošću u oblasti kulture na teritoriji Republike Srbije, odnosno da ispunjava bliže uslove, merila i kriterijume predviđene Pravilnikom o bližim uslovima, merilima i kriterijumima, kao i postupku po zahtevima lica za utvrđivanje statusa lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture (Sl. glasnik RS br. 9/17 , 96/19).

Podnosilac zahteva za utvrđivanje statusa, pored bližih uslova, treba da od strane Komisije dobije kao merilo pozitivnu ocenu rezultata njegovog bavljenja samostalnom umetničkom ili drugom delatnošću u oblasti kulture.

Za sve oblasti kulture Komisija će, vrednovati sledeće:

1) kvalitet umetničkog ili stručnog dela, odnosno rezultata rada;

2) kontinuitet obavljanja profesionalne umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture;

3) pozitivnu ocenu merodavne stručne javnosti;

4) javnu dostupnost umetničkog ili stručnog dela, odnosno rezultata rada;

5) doprinos kulturnom životu zajednice.

7) Koji su bliži kriterijumi uslovi koje mora da ispunjava kandidat za status samostalnog umetnika za područje u kulturi – Arhitektura ?

Samostalni umetnik – Arhitekta:

- dva realizovana arhitektonska dela (nove zgrade ili značajne rekonstrukcije), ili

- četiri realizovana enterijera ili parterna uređenja, ili

- pet nerealizovanih arhitektonskih projekata (minimum na nivou idejnih rešenja), ili

- dve samostalne arhitektonske izložbe (u izložbenim prostorima sa umetničkim savetom), ili

- šest izlaganja na kolektivnim arhitektonskim izložbama (u izložbenim prostorima sa umetničkim savetom), ili

- dva nagrađena ili otkupljena projekta na domaćim konkursima za arhitektonska dela od javnog značaja (poput muzeja,  galerija, institucija u oblasti kulture i sl.), ili

- jedan nagrađeni ili otkupljeni projekat na međunarodnom arhitektonskom konkursu.

Za područje arhitekture samostalnim umetnikom smatra se i lice koje obavlja sledeće umetničke aktivnosti:

1) Vođenje kreativnog procesa - razvoj arhitekture na osnovu dokumentarnih ili ličnih materijala učesnika u procesu, kroz individualni i kolektivni autorski rad s ciljem postizanja umetničkih i širih razvojnih rezultata i ishoda (voditelj procesa na četiri projekta);

2) Umetnička direkcija - programska direkcija manifestacija ili umetničkih i razvojnih projekata u oblasti arhitekture, zasnovana na autorskom konceptu, te srodne odgovorne delatnosti od opšteg interesa, za čije obavljanje je neophodna i nezamenjiva umetnička ekspertiza:

(1) programska direkcija manifestacija ili njihovih segmenata u oblasti arhitekture

- na međunarodnom, regionalnom, nacionalnom, pokrajinskom i okružnom nivou ili na nivou velikih gradova (umetnički ili programski direktor na dve manifestacije);

(2) selekcija programa u oblasti arhitekture (selektor dve manifestacije ili projekta) na međunarodnom, regionalnom, nacionalnom, pokrajinskom i okružnom nivou ili na nivou velikih gradova);

(3) učešće u stručnom žiriju (član žirija osam manifestacija, žiriranih programa i drugih projekata u oblasti arhitekture na međunarodnom, regionalnom, nacionalnom, pokrajinskom i okružnom nivou ili na nivou velikih gradova).

3) Edukacija i podsticanje dostupnosti i razvoja arhitekture:

(1) umetnički pedagoški rad s decom, mladima i drugim grupama korisnika u oblasti arhitekture (četiri puna procesa ili godišnja radna ciklusa);

(2) autorski rad na razvoju i edukaciji publike u cilju afirmacije estetskog i racionalnog razumevanja umetničkih dostignuća i rezultata u oblasti arhitekture:

(3) osmišljavanje i izvođenje interaktivnih obrazovno-vaspitnih, animacijskih i drugih razvojnih programa (npr. u okviru međuresorne saradnje kulture i turizma) s različitim grupama publike (četiri zaokružena programa);

(4) razvoj autorskih instrumenata za podsticanje dostupnosti i razvoja umetnosti u oblasti arhitekture: osmišljavanje, kreiranje i uređivanje priručnika, udžbenika, zbirki, tematskih izdanja, časopisa i drugog u oblasti arhitekture (objavljenih 15

autorskih tabaka stručnog teksta).

Samostalni stručnjak u kulturi:

Arhitektonski kritičar, istoričar arhitekture, teoretičar arhitekture

- objavljenih 12 autorskih A4 tabaka, stručnih ili naučnih tekstova koji su u vezi sa arhitekturom, ili

- četiri autorska projekta izložbe iz oblasti arhitekture, ili

- jedna objavljena knjiga, monografija ili publikacija, recenzirana od strane renomiranih domaćih ili stranih recenzenata.

8) Koju dokumentaciju prilaže podnosilac zahteva – kandidat za sticanje statusa?

Podnosilac prilaže sledeća dokumenta:

1) Zahtev za dodelu statusa;

2) Izjavu datu pod moralnom i materijalnom odgovornošću da se umetničkom ili drugom delatnošću bavi profesionalno i samostalno u vidu zanimanja i da nije obavezno socijalno osiguran po drugom osnovu;

3) fotokopiju ili оčitanu ličnu kartu;

4) fotokopiju dokaza o poslednjem završenom stepenu školovanja (diploma, uverenje, i sl,) ili licencu ukoliko je kandidat stekao;
5) uverenje o ostvarenom radnom stažu izdato od strane nadležne filijale Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje;

6) podatke o adresi i kontaktima;

7) dokaze o profesionalnom radu i ispunjenosti bližih kriterijuma:
- za samostalnog umetnika – arhitektu: portfolio sa radovima, u protekle 4 godine, na A3 formatu, u .pdf u i druge dokaze o profesionalnom radu i ispunjenosti bližih kriterijuma (objavljeni tekstovi, knjige, publikacije, programe, imenovanja žirija i sl.)
- za samostalnog stručnjaka – arhitektonski kritičar, istoričar arhitekture, teoretičar arhitekture:
objavljeni tekstovi, knjige, monografije ili publikacije sa recenzijom i drugi dokazi o profesionalnom radu i ispunjenosti bližih kriterijuma.

8) druga potrebna dokumenta po zahtevu Komisije (fotokopija radne knjižice, fotokopija vojne knjižice i druga dokumenta koja su značajna za regulisanje socijalnih prava podnosioca).

Postupak prijave:

Nakon što Komisija za statusna pitanja UAS-a odobri zahtev za dobijanje statusa samostalnog umetnika, UAS će umetniku izdati Rešenje i Uverenje o statusu samostalnog umetnika (u tri primerka). Po dobijanju dokumenata, samostalni umetnik treba da izvrši prijavu na obavezno socijalno osiguranje. Rok za prijavu je 3 dana od dana sticanja statusa samostalnog umetnika.

Prijava statusa samostalnog umetnika se obavlja u tri nadležne institucije:

-       Prijava u Fondu PIO: Sa Uverenjem o statusu samostalnog umetnika, umetnik odlazi u Fond PIO. Na osnovu Uverenja iz UAS-a, službenik PIO fonda će umetniku izdati overenu potvrdu o prijavi na obavezno socijalno osiguranje na obrascu M-A. Umetnik će fotokopirati Obrazac M-A u tri primerka. Jednu fotokopiju se predati u Poreskoj upravi, drugu fotokopiju će odneti u RFZO, treću će predati sekretarijatu UAS-a. Original obrasca M-A se zadržava i čuva u ličnoj arhivi.

-       Izdavanje zdravstvenih kartica: S obrascem M-A overenim u Fondu PIO i Uverenjem o statusu samostalnog umetnika, umetnik odlazi u Republički zavod za zdravstveno osiguranje na svojoj opštini (RFZO), gde će predati zahtev za izdavanje zdravstvene kartice po postupku opisanom na linku: https://rfzo.rs/index.php/prijavanaos/prijavanaosiguranje;

-       Prijava u Poreskoj upravi: S obrascem M-A overenim u Fondu PIO, Uverenjem o statusu samostalnog umetnika i popunjenim obrascem PPD-SU (u 2 primerka), umetnik odlazi u Poresku upravu na svojoj opštini i prijavljuje se kod referenta za samostalne umetnike. Obrazac PPD-SU se može naći na sajtu Poreske uprave.    

Пословник о раду Комисије за статусна питања УАС 2024.pdf

УАС обрасци- ЗАХТЕВ И ИЗЈАВА.pdf

Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije
BEOGRAD JE ZAZIDANI GRAD
Razgovarala: Vesna Vujić, NE

Muzička fontana na Slaviji je najnoviji urbanistički poduhvat beogradske uprave. Reakcija ima dobrih i loših, pa je ozbiljna primedba da je mogla da bude  kupljena  kineska za 300 hiljada evra umesto što je potrošeno 1,8 miliona evra?

Kada je reč o uređenju Beograda i urbanizmu, poslednjih godina se trudim  da odvojim tu priču  od bilo kakvih finansijskih zloupotreba. Zato što smo godinama ranije  razvijali logiku, koja je imala osnova, da kada je neka odluka čudna u pozadini stoji neka privatna finansijska  transakcija. Međutim, u poslednje vreme smo svedoci jednog broja pogrešnih odluka koje su prosto loše odluke, uopšte ne moraju da budu propraćene korupcijom u klasičnom smislu. Većina ljudi  neće da shvati da je definicija korupcije kad uradite nešto u svom privatnom interesu prikazujući ga u formi  javnog interesa. Živimo u vreme kada se donose vrlo nekompetentne odluke.
Podatak sa Alibabe da fontana košta dvesta hiljada dolara ne mora nužno da upućuje na finansijsku zloupotrebu. Međutim, sve ostalo je sporno.Tu imate dve teme koje su odvojive: jedna je fontana, a druga je muzička fontana. Emitovanjem stotinu puta „Beograde, Beograde“... ne znam da li neko treba da nauči pesmu  ili da poludi. Moja prijateljica stanuje na  Slaviji, na početku Bulevara oslobođenja, celog života tu živi , i sad od jutra do uveče sluša Đorđa Marjanovića i Majkla Džeksona. To je tragikomično. To je kao kad čovek krene u smokingu sa leptir mašnom u samoposlugu, smoking je u redu, samoposluga je u redu, samo jedno s drugim ne ide.  Drugo, ono što je mali broj ljudi primetio je da se ravan vode u fontani uopšte ne vidi, odnosno vidi se samo iz Bulevara oslobođenja jer je na višoj koti, što je početnički gaf jer vidite vodoskoke ali ne i površinu vode u koju se obrušavaju.

Za Slaviju nikako da se pronađe srećno rešenje, pa tako ni za čuvenu Mitićevu rupu?

Na  Slaviji se stalno saplićemo, ili ništa ne realizujemo ili izvučemo fontanu.  Jedan od problema uređenja grada je što mi ne umemo da nađemo  i sprovedemo  model u kojem svi dobijaju. Kod nas je uspešno poslovanje kada sam ili ja izigrao vas ili vi mene. To je kulturološka karakteristika. Ako je Mitićeva rupa  sporna zbog  nasleđa nad zemljišem, pretpostavljam da postoji sto jedan način da se sa naslednicima Vlade Mitića napravi  dil, što bi rekli Srbi, da se  nađe način da se isplati. To nije nerešiv problem, samo ljudi koji vode grad nisu sposobni da ga reše. Sticajem okolnosti sam upoznat sa storijom od pre nekoliko godina kada je u Beograd  došao predstavnik kanadske firme Remax koja je bila zainteresovana za lokacije za izgradnju velikih hotela u Srbiji i Crnoj Gori.  On je bio zainteresovan za plac nekadašnjeg bioskopa Slavija kao veoma pogodan za hotel . Primljen je u gradskoj upravi, pokazana je zainteresovanost i podrška ali mu je tada rečeno, u mom prisustvu, da taj prostor ‘’drži’’ Dinkićeva Direkcija za sanaciju banaka pa je potrebno da se od te direkcije dobije saglasnost. Previše je takvih političkih i administrativnih kočnica.

Da li će se Beograd ubuduće prepoznavati po fontani na Slaviji, „Beogradu na vodi“ i sličnim građevinama koje gradska uprava proglašava za nove simbole grada ?

Taman posla. Mislim da je vlast realno u problemu i prilično uplašena da ne izgubi izbore u Beogradu jer su shvatili da bi promena vlasti mogla da načne  promene u celoj Srbiji. Ti novi simboli, to je jedna potpuna parodija, kancerogena parodija koja svaku glupost koju pravi proglašava za novi simbol Beograda: „ Beograd na vodi“, poslovno-stambene zgrade na kraju ulice Kneza Miloša, razni tržni centri. Ne znam samo za koje to silne platežno sposobne ljude se prave.  Pri tom, oni delovi grada koji jesu stvarni simboli Beograda su ozbiljno ugroženi. Gradnja višespratnice na prostoru fabrike „Beko“ ispod Malog Kalemegdana,  po  visini koja je odobrena, može potpuno da zatvori Beogradsku tvrđavu sa Dunava. Dakle, putniku sa broda morate da objasnite da iza te buduće zgrade postoji istorijski  grad. Izgradnjom „Beograda na vodi“ grad je potpuno zazidan, pa je problem i vizura sa leve obale Save. Zazidani grad postaje standardna sintagma. Proglašavamo 127 metara  visoku  zgradu  na kraju Kneza Miloša za novi simbol Beograda, „Beograd na vodi“ takođe. Pa ni  studenti arhitekture ne bi došli na ideju da na obali reke bude zgrada od 20 spratova a u pozadini obale zgrada od  šest spratova.

Akademija arhitekture je organizovala stručne rasprave i nekoliko puta tražila da se zaustavi gradnja „Beograda na vodi“ kao potpuno neprimerene građevine u Savskom amfiteatru. Zgrade su nikle i kao da postaju i simbolički zid koji Srbiju ograđuje od kulturnih i  civilizacijskih vrednosti Zapadne Evrope?

Prvi ulazak Srbije u Evropu je stari železnički most preko Save koji je politička posledica Berlinskog kongresa kojim se Srbija obavezala da primi deo pruge od Londona i Pariza, čuveni „Orijent expres“, do  Konstantinopolja. Onog trenutka kad vi ulazite u mrežu puteva, vi ste deo šireg prostora, u zajednici sa drugim državama. Danas je glavni problem što taj projekat menja model grada, model urbanosti. Uvozite model  Dubaija na jedan malograđanski način. Problem je kulturološki profil vladajuće garniture koja u građenju 20-30 spratova na desnoj obali Save vidi napredak. Nisam siguran da je to samo finansijski interes kao što mnogi tumače, plašim se da je reč o realnom nerazumevanju stvari. Ne zaboravimo jednu grubu činjenicu - to je ista politička ekipa koja je do juče imala jedno od glavnih uporišta u Batajnici. Da li neko očekuje da je ta politička ekipa sposobna da uređuje centar Beograda u skladu sa evropskim tekovinama  i modernim tendencijama?

Akademija je odmah na početku istakla brojne urbanističke probleme i nezakonitosti u izgradnji  kompleksa „Beograda na vodi“ ?

Cela Srbija je progutala priču o investiciji od tri milijarde koje niko nije pokazao, nego je upotrebljena potencijalna ukupna vrednost investicije. Prvo se desila  zloupotreba urbanističke procedure, jer prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) se po zakonu primenjuje za autoputeve, hidroelektrane, vojne poligone i jako velike i krupne budžetske investicije od javnog interesa, a ne za privatne građevine. Ta priča o tri milijarde nečega, evra ili dolara, kako se dogovorimo, to je bio mamac. Druga stvar, ugovor za gradnju „Beograda na vodi“ do danas nije javno razjašnjen. Engleska i srpska verzija ugovora se razlikuju. Ugovor je potpisala Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva. Zanimljivo je da je ugovor potpisan u nedelju, te subote je premijer Vučić bio hiperaktivan, u ponedeljak takođe, a u nedelju mu izgleda nešto nije bilo dobro. Iskreno, voleo bih da ministarka Mihajlović jednog dana na sudu objašnjava šta je potpisala.
De fakto, postoji eksteritorijalnost tog područja, što je nepojmljivo,  investitor ima pravo da stalno menja odluke unutra tog prostora, šta će gde da bude. Ta zona  treba da bude popunjena u narednih 30 godina a nije jasno iz ugovora kakve su sankcije prema partneru Alabaru ukoliko posle 20 godina ne bude izgrađeno 50 posto kao što piše u ugovoru.

Direkcija „Beograda na vodi“ izjavljuje da je veliko interesovanje za kupovinu apartmana, ali javnih podataka nema.  Koji je interes kupca da živi u zgradi oko koje će narednih 30 godina biti gradilište?

To je notorno pitanje koje javnost ne postavlja. Naši ljudi vide simbol vrednosti a ne pravu vrednost. Ako ste kupili stan u „Beogradu na vodi“ vi ste vlasnik stana na elitnoj lokaciji,  iako  stvarna, upotrebna  vrednost teži nuli. Hoćete li kad izađete iz kuće odmah u blato? Uređenje obale za šetalište je samo mamac za kupovinu stanova. Onog trenutka kada je obelodanjeno da je glavni projektant velike kule izjavio, a naši mediji preneli, da on nije nikada bio u Beogradu ali da će doći da ga vidi da bi prilagodio projekat, tog trenutka je trebalo da prestane bilo kakav razgovor o toj gradnji.
Akademija arhitekture je predlagala da se „Beograd na vodi“ gradi  na levoj obali Dunava ili na Novom Beogradu. Međutim, u pozadini odluke da se gradi u Savskom amfiteatru se krije jedna druga stvar, a to je da zemljište pripada Železnici Srbije, kojoj Vlada može da naredi šta hoće.  Na Novom Beogradu bi morali da se isplate privatni vlasnici što može da traje beskonačno. Najnoviji slučaj sa kompanijom „Nelt“ gde je pobrkano šta je konfiskacija a šta eksproprijacija, čiji je osnov Lex specialis, pokazuje koliko je tu reč o divljem postupanju.

Evropska unija sve jače insistira da se reši  nezakonito rušenje privatnih zgrada u Savamali?

Mislim, kao građanin, da je gospodinu Vučiću jasno da su stvari doterane do zida i da više ne može da se laže. „Možeš lagati nekog sve vreme, ceo svet neko vreme, ali ne možeš ceo svet sve vreme“, pa mislim da je upravo ta poslovica na delu i da je neko postao svestan da jedan deo priče mora da se otpusti, inače neće dobro da se završi, pre svega u svetlu predstojećih gradskih izbora.

Inicijativa „ Ne da(vi)mo Beograd“ je najavila da će učestvovati na tim izborima?

Poznajem te ljude, članovi Akademije arhitekture su sa njima  razgovarali o stručnim činjenicama u vezi „Beograda na vodi“, za razliku od nekih drugih, mislim na Arhitektonski fakultet, na udruženja arhitekata koja su se ponela prilično sramno.  Inicijativa  „Ne da(vi)mo Beograd“ pozicionirala je jako veliki broj stvari koje se sprovode nezakonito. Nisam siguran kolika je njihova potencijalna politička moć, kao protest oni su bili izvanredni ali da budu nosioci prevratničkog političkog modela - to je već drugačija aktivnost.  Sutra i da se promeni vlast, osnovni problem je  šta ćete sa te dve kuće u „Beogradu na vodi“, šta da radite? To je zločin, koji će ostati kao zločin. Nadam se da će neko jednog dana ipak za to odgovarati.

Akademija je zbog ćutanja struke tražila i smenu gradskog arhitekte, direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Urbanističkog zavoda?

Prilikom prvih stručnih rasprtava o „Beogradu na vodi“, jedan istaknuti arhitekta  je izjavio da se ljudi u Urbanističkom zavodu plaše. Pitao sam čega se to oni plaše , a ja se, na primer,  ne plašim? Ne možete strahom za egzistenciju pokriti svaku brljotinu. To je isto kao kada u ratu streljate nevine ljude zato što vam je neko naredio, pa mislite da niste krivi zato što vam je to neko drugi naredio. Kad pogledate ko je gradska sekretarka za kulturu, kad je istoričarka direktorka  gradskog  Zavoda za zaštitu spomenika kulture, mnoge odluke vam postaju jasnije.  
Prethodne garniture su se isticale  sličnim glupostima, ne u tom obimu i ne tako drastično. Nije se desila nikakva velika promena urbanističke politike, samo su gluposti otišle dublje, šire i dobile na intenzitetu. Kad pogledate most na Adi za koji se zna zašto je žičani, jer je tadašnji predsednik SANU Hajdin to sugerisao. Priča sa tržnim centrom u Rajićevoj počela je 1998. a sada je samo završnica. Tu je i pravni problem, jer jednom izdati urbanistički dokument se vrlo teško osporava. Evropska unija insistira na uređenju katastra jer kad hoćete da nešto kupite potrebni su vam sigurni papiri o vlasništvu. Jednom kad izdate papire a neko je uložio milione, ne možete sutra da kažete da smo se šalili.

Zgrade Generalštaba u Kneza Miloša ulici arhitekte Nikole Dobrovića, kao zaštićeni spomenik kulture od 2005. godine, nikako da budu obnovljene pa se tako pojavio predlog Mlađana Dinkića da se na tom prostoru izgradi hotel, a Aleksandar Vučić želi na tom mestu da vidi spomenik Stefanu Nemanji?

Autor sam monografije o zgradama Generalštaba. Od 1999. godine, od bombardovanja do danas, mene nikada nijedna institucija nije pozvala za bilo kakvo mišljenje, savet, ili učešće u razmatranju neke ideje o tome.  Jedino su me u dva navrata po privatnoj  liniji pozvali iz Zavoda za zaštitu spomenika da pitaju za neko mišljenje.
Nisam siguran da potencijalni investitori žele da u Dobrovićevoj zgradi prave hotel, već pre svega da umesto te zgrade naprave hotel. Tu nastaje problem. Vojska, uz sve pritiske vlasti, ne da zgradu starog Generalštaba u Kneza Miloša 33, niti zgradu Sedmog puka na uglu Resavske i Nemanjine. Ne možete u jednom bloku zgrada gde unutra, takođe, ima vojnih zgrada da napravite hotel. To je budalasto. A tek na to se nadovezuje nebuloznost priče o Stefanu Nemanji. Beograd je tek u 19. veku realno i trajno postao srpski grad.
A odluku o proglašenju za spomenik kulture potpisao je profesor Miroljub Labus, kao potpredsednik Vlade. Svi se ponašaju prema tim zgradama kao da su greškom proglašene za spomenik kulture,  pa sad mi nikako da se rešimo tog problema, što je sve naopaka logika.  

U poslednjoj deceniji  je gotovo agresivno osvajanje starog dela grada, stara zdanja ostaju u senci ogromnih građevina, osim „Beograda na vodi“,  uskoro se otvara stakleni tržni centar u između Rajićeve i ulice Kralja Petra, sledi izgradnja 140 hiljada kvadrata ispod Kalemegdana. Šta je pravi razlog tolike gradnje na tom prostoru?

Pretpostavlja se da je renta mnogo ozbiljnija nego u drugim delovima grada. Najviša cena kvadrata za koju znam, koja je javno objavljena, postignuta je za lokal na početku Knez Mihailove ulice, prekoputa Ruskog cara. Tu je oko 200  kvadrata prodato za  tri miliona i 400 hiljada evra, znači 17 000 evra po kvadratu. Zgradu je projektovao Ivo Kurtović, isti arhitekta koji je projektovao Narodnu biblioteku Srbije. Generalno, u zoni Terazija imate hiljade kvadrata koji nisu izdati, neki brendovi zadržavaju prodavnice u Knez Mihailovoj ulici samo zbog renomea, dok neuporedivo veću prodaju imaju u tržnim centrima. Logika investiranja može biti čudna.

Dok niču staklene zgrade u najstarijem delu Beograda, istovremeno zatrpavamo sve ono što nam je ostalo od rimskog naselja, a što drugi veliki svetski gradovi ističu na svakom koraku. Niko ne pominje rimske terme ispod  Studentskog parka, a uveliko se najavljuje izgradnja podzemne garaže?

Rim je bio prva evropska unija, postavio je standarde u mnogim oblastima, pa i u urbanizmu. Mislim da u Beogradu tek sledi žestoka rasprava oko garaže na Studentskom trgu, gde je rimsko nasleđe očekivano. Bogdan Bogdanović je lucidno zaključio da Beograd ima šizofrenu situaciju  da je s jedne strane svestan svog dugog trajanja ali ima relativno malo materijalnih  dokaza o tome. Dakle, sve što imate čuvajte. Vrlo je tužno što je jedan od najvrednijih predmeta Muzeja grada Beograda kameni nadvratnik sa crkve Despota Stefana Lazarevića iz donjeg grada Beogradske tvrđave, ako se ne varam, slučajni nalaz negde iz 1960-ih godina. Ako hoćemo da pokažemo civilizacijski kontinuitet grada moramo  drugačije da se odnosimo prema prostoru i istorijskom nasleđu. Beograd je 44 puta menjao državu u kojoj je, znači nema kontinuitet jedne države i jedne kulture. Opasnost za sadašnji Beograd je što vlasti žele da pokažu efikasnost za koju optužuju prethodnu vlast da je nije imala. Ali su u tome bez balansa, u populističkom urbanizamu.

Čini se da Beograd u ekonomskoj tranziciji nije dobro prošao, dobio je gomilu zgrada, svakodnevno nestaju drveće i parkovi a ulice postaju kanjoni, grad počinje da liči više na  novokomponovanu palanku a sve manje na urbanistički osmišljen grad. Kao da je sva logika razvoja grada svedena na puku prodaju  građevinskog zemljišta, bez obzira šta i kako treba da se gradi i kakav će biti kvalitet života ljudi?

Ulica Dimitrija Tucovića na Zvezdari je generalna metafora, jer je najveća razlika u površinama koje se ruše i koje se grade. Ako prizemljušu treba da zamenite šestospratnicom to je savršen posao. Nema zone koja je isplativija od te duge ulice. U logici profita ne postoje limiti, da je dovoljno  novca zarađeno, pa bi moglo da dođe na red i ulaganje u javne i otvorene prostore.  
Suština je u takozvanim  investicijama koje su postale fetiš. Ne smete usta da otvorite protiv takozvanih investicija. Setite se argumentacije gospodina Vučića prilikom otvaranja „Beograda na vodi“ kako je tu reč o silnim radnim mestima. Niti su jasna ta radna mesta, ni intezitet gradnje.  Investitor će da zida sledeću kuću ako dovoljno proda u ovoj prvoj, tako bi baš svako mogao da bude preduzetnik, zidajte pa kad bude.
Grad nisu samo zidanje, dozvole, pare... Grad je jako puno drugih stvari. U Beču ne možete da vidite klimu na fasadi, u stambenim blokovima nema buke, niko ne trubi dok vozi ulicama. Mi kao narod smo neiživljeni, to je jedno primitivno viđenje slobode, kao - ko će da mi brani da vičem, trubim, kao zaziđivanje terasa, razne neprimerene nadgradnje i dogradnje.  

Pogrešne urbanističke zahvate je često nemoguće ispraviti, šta će se desiti kada se to jednog dana završi?

Desiće se odricanje od grada, koje , možda, ljude sada mnogo ne plaši. Moglo bi se reći da je grad viđen kao plen. Političare nema ko da „udari po prstima“, da ih zaustavi. Prostor je  neobnovljiv resurs! Kad jednom napravite gaf gotovo je. Retki su slučajevi kada pojedinac ili lokalna vlast nešto shvati, pa skupi pare da nešto sruši. Najstrašnije je kad stanete između  hotela Balkan i Moskva, pogledate nizbrdo i vidite budalaštinu od „Beograda na vodi“, shvatite da su generacije čuvale neki prostor, pogled na grad i reku, a onda je došao neko i to preko kolena prelomio kao slon u staklarskoj radnji. I nema popravke.
Beograd nije uspeo da reši  one „kuće-seljančure“, dve kuće sa kosim krovovima, koje se nalaze na ravnom krovu zgrade s desne strane takozvanog Brankovog mosta, na uglu Jug Bogdanove. Da li bi  možda bilo rešenje da grad dotičnom vlasniku ponudi novac da se to sruši? Ne, tu  je pravljen neki zid kao maska, pa razni drugi pokušaji, zaplitanje je bilo do besvesti a ništa nije urađeno. Na uglu Lomine i Kameničke ulice je tržni centar, podignut kao privremeni objekat čija je kompletna konstrukcija od armiranog betona. Takvih trajnih privremenih objekata u Beogradu ima koliko hoćete.  To je svojevrsni urbanistički oksimoron, toliko dugo traju da više nikom nije jasno zašto su nazvani privremenim objektom. Da bi grad funkcionisao, moramo da reafirmišemo prave privremene objekte, koje možete da sklopite ali i rasklopite.

Može li se reći da u Beogradu  vidimo na delu politički urbanizam?

Da, u najgorem smislu te reči, čak oni koji imaju znanje nemaju kredibilitet. Nemate ljude od znanja i stručnih kompetencija da sede na odgovornim mestima. Bolujemo od sindroma Kaligulinog proglašenja sopstvenog konja za senatora, tako da prisustvujemo visokom stepenu sprdnje sa funkcijama i zvanjima.
Najgore što može da se desi pojedincu pa i grupi ljudi je kad izgube osećaj za kategorijalne, osnovne pojmove.  Vidim da u Strategiji kulture Srbije piše da mora da se zvrši rekonstrukcija Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti. To vam je isto kad bi čovek rekao da će strateški da krene na pijacu. To su dva  pojmovna horizonta.  
Gradske vlasti donose odluke kao generator slučajnih brojeva u video igricama. Plašim se da je zagovaranje investicija jedno lovište, vi odete u grad i pitate  jel' može ona lokacija, oni kažu pa ne može baš skroz, to ćemo malo da prilagodimo. Sad se na primer pojavio konkurs za Makiš, sad odjednom razvijamo Makiš , metro linija, verovali ili ne, po novom predlogu ide do Makiša, ali nema stanicu na Slaviji, ni na Trgu Republike! To je  jedno ludilo! Nije jasno odakle sve te pare kad su rekli da je prethodna vlast ispraznila kasu. Tu neko nešto laže.

A planovi za metro decenijama trunu u fioci?

Vraćamo se na mentalitet i kulturu. Metro je  dugotrajni i skup proces gradnje. Naši političari ne žele da rade na nečemu na čijem finalnom proizvodu ne mogu da se slikaju. Radite četiri godine na kopanju tunela a videćemo kad će prvi voz da krene. Kao sa metroom, tako je problem i sa infrastrukturnim radovima.  Da podsetim da su vodovod ispod Nemanjine radili Nemci u toku Drugog svetskog rata.  Ako može nešto brzo i da se slikamo, onda je u redu.

Šta biste pohvalili među novim građevinama?

Zgradu hotela  Hilton u ulici Kralja Milana. Tamo su bile prizemljuše, a sada je nova zgrada koja  se po visini ne izdvaja u odnosu na susedne zgrade. Možda fasada nije takva da se svi divimo ali je zgrada u odgovarajućoj meri.

(Objavljeno 01. Jula u broju 42 časopisa NOVA EKONOMIJA za jul-avgust 2017. godine; sajt N1INFO je 03. jula preneo i prepričao veliki deo intervjua pod naslovom Kovačević: Novi simboli Beograda su kancerogena parodija)

dopis MGSI sa prilozima_final.pdf

Novosti 15052017.pdf