КРУНИЋ СПАСОЈЕ (1939-2020) – најосновнији биографски подаци до 1000 карактера

Образовање и досадашње функције, запослења:

редовни професор Архитектонског факултета, Београд, у пензији од 2005. године

• редовни члан АИНС-а

ДЕЛА, ОСТВАРЕЊА (ЗБИРНО): …....45

КОНКУРСНЕ НАГРАДЕ (ЗБИРНО): …....53

НАЈЗНАЧАЈНИЈА ДЕЛА, ОСТВАРЕЊА

Командно-оперативни центар МУП-а, Београд, 1979-83. • Пословни центар, Кнез Михаилова 30 (са С.Рајовић.), Београд, 1990-95, (ентеријер без сагласности аутора) • Меморијални Дом на Равној Гори, 1998-00. • Мотел "Корал", Ариље 2003-12 • Палата "Зора", угао Макензијеве и Кнегиње Зорке, Београд, 1994-05, (ентеријер и бруталне измене зграде без сагласности аутора)

НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА (ПО ЗНАЧАЈУ)

1984. Октобарска награда града Београда • 1985. и 1995. Диплома мајског Салона УЛУПУДС-а • 1991. Велика награда Србије за примењену уметност и дизајн • 1992. златни беочуг Београда • 1995. и 2000. Борбина награда за архитектуру • 1998. Велика награда Савеза архитеката Србије за животно дело • 2000. Годишња награда Савеза архитеката Србије • 2011. Награда за животно дело, УЛУПУДС • 2011. Повеља за животно дело у архитектури Србије, АСА • 2011. Признање за архитектонски догађај године у 2011, ДАБ • 2013. Добровићева награда, АСА

Петар Вуловић (1931) - најосновнији биографски подаци до 1000 карактера

1. образовање

Дипломирао 1956 на Архитектонском факултету Универзитета у Београду

2. досадашње функције, запослења

Од 1957. до 1974. радио као главни архитекта у Народној банци Југославије. Од 1975. је на Архитектонском факултету у звању редовног професора, сада у пензији .

3. дела, остварења (збирно)

Пројектовао и извео 45 објеката

4. конкурсне награде (збирно)

12 награда

5. најзначајнија дела, остварења

Народна банка у Макарској (1959)

Народна банка на Цетињу (1962)

Народна банка у Копру (1964)

Централа СДК Југославије у Поп-Лукиној улици у Бгд (1968)

Пословна зграда ЗОП на Новом Београду – Тошин бунар (1985)

Филијала СДК у Краљеву (1971)

Филијала ЗОП у Булевару краља Александра у БГД (2000)

Стамбени блок у Ивањици (1975)

Комплекс са 700 станова на Бежанијској коси ( са А.Стјепановићем)

Дечји вртић у Ивањици (1973)

Основна школа у Ужицу (1973)

Дом здравља у Ивањици (1984)

6. награде и признања (по значају)

Борбина награда за архитектуру 1969 (СДК у Поп Лукиној улици)

Велика награда архитектуре Савеза архитеката Србије, 1985

Октобарска награда Београда, 1987 (ЗОП Нови Београд)

БРАНИСЛАВ МИЛЕНКОВИЋ (1926-2020), најосновнији биографски подаци до 1000 карактера

Професор Универзитета у пензији

1. образовање: доктор архитектонских наука

2. досадашње функције, запослења: Архитектонски факултет универзитета у Београду

3. дела, остварења (збирно):………… 16

4. конкурсне награде (збирно):……. 48

5. најзначајнија дела, остварења:

   Петлово брдо, Хотел Минерва, Робне куће Бијељина Брчко

6. награде и признања (по значају) : УЛУПУДС-ова награда за животно дело 1996, Велика повеља       Архитектонског факултета универзитета у Београду 1999

7. остале активности : књиге, писани радови

ВЕЋЕ ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ АРХИТЕКТУРЕ

УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

има част и задовољство да обавести јавност да је на састанку Већа ВНА који је одржан 08.03.2012.године у Београду, Велика награда за животно дело за 2011. годину једногласном одлуком припала

професору архитекти Димитрију Младеновићу

Састанку Већа које чине добитници Велике награде архитектуре присуствовали су:

Проф. Предраг Цагић, архитект, председник Већа

и чланови

Проф.Спасоје Крунић, архитект

Академик проф.Милан Лојаница, архитект

Проф.Душан Крстић, архитект

Милан Палишашки, архитект

Горан Војводић, архитект

Др Михаило Чанак, архитект

Проф.Александар Стјепановић, архитект

Проф.Владислав Ивковић, архитект

Боривоје Јовановић, архитект

Академик проф.Бранислав Митровић, архитект

Проф.Василије Милуновић, архитект

Извод из образложења предлагача проф.Михајла Митровића и проф.Александра Кековића:

У исцрпном образложењу изнет је досадашњи свеукупни стваралачки рад колеге Младеновића, који је потврђен великим бројем реализованих урбанистичких планова и пројеката, сарадњом са многим архитектима кроз реализације и посебно његов педагошки рад на Архитектонском факултету у Београду , Новом Саду и Подгорици. Посебно је истакнуто његово ангажовање на врло плодотворној сарадњи са архитектонским организацијама, пре свега Пољске а онда и Чехословачке , Русије и других земаља.

Kontakt u Srbiji 
Lafarge BFC d.o.o.
Trg Beočinske fabrike cementa 1, 21300 Beočin, Srbija 
Telefon: +38121874140; +38163522231  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. " target="_blank" data-mce-href="mailto: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. "> Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

39. SALON ARHITEKTURE
29. mart – 30. april 2017.
Muzej primenjene umetnosti
Vuka Karadžića 18, Beograd

OTVOREN KONKURS

Obaveštavamo vas da će se 39. Salon arhitekture održati od 29. marta do 30. aprila 2017. godine.

Konkurs je otvoren od 1. do 18. februara 2017. godine.

Prijava radova vrši se elektronskim putem preko web portala Salona www.salonarhitekture.rs.

KONTAKT

mr Ljiljana Miletić Abramović, kustos
Mioljub Kušić, kustos saradnik

Salon arhitekture
Muzej Primenjene umetnosti
Vuka Karadžica 18, 11000 Beograd

Telefon:
011 / 2626 841; 011 / 2626 494;

Email:
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Web:
www.mpu.rs
www.salonarhitekture.rs

Poštovani,

Podsećamo Vas da godišnja članarina u Društvu arhitekata Beograda- Udruženju arhitekata Srbije za 2017. godinu iznosi 2.000,00 dinara.

Za arhitekte/penzionere godišnja članarina iznosi 1.000,00 dinara.

Uplatu možete izvršiti na račun:  Vojvođanska banka, a.d.,  broj: 355-1015085-91, poziv na broj je 2017, Društvo arhitekata Beograda, Beograd, Kneza Miloša 7a/III.

Ukoliko želite da se učlanite, popunjenu pristupnicu možete poslati na e mail : Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili popuniti lično pri dolasku u prostorije Udruženja arhitekata Srbije/Društva arhitekata Beograda.

Poneti sa sobom   i  fotografiju (malu kao za ličnu kartu) , gde će vam se pripremiti članska karta, radnim danima  između 09,00 -15,00 časova.

Za sve potrebne informacije možete se obratiti i na telefone ili e mail adresu:

011/ 3230-059; 3239-754, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Društvo arhitekata Beograda
Udruženje arhitekata Srbije

PRISTUPNICA.doc

ВЕЋЕ ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ АРХИТЕКТУРЕ

УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

има част и задовољство да обавести јавност да је на састанку Већа ВНА који је одржан 25.09.2013.године у Београду, од четири приспела предлога, Велика награда за животно дело за 2012. годину једногласном одлуком припала

професору архитекти Браниславу Миленковићу.

Састанку Већа које чине добитници Велике награде архитектуре

присуствовали су:

Проф.Спасоје Крунић, архитект, председник Већа

и чланови

Проф.Светислав Личина, архитект

Академик проф.Милан Лојаница, архитект

Проф. др Милош Перовић, архитект

Проф.Предраг Цагић, архитект

Проф.Александар Стјепановић, архитект

Миленија Марушић, архитект

Драгољуб Бакић, архитект

Проф.Владислав Ивковић, архитект

Боривоје Јовановић, архитект

Академик проф.Бранислав Митровић, архитект

Проф.Василије Милуновић, архитект

Зоран Бојовић, архитект

Образложење предлагача:

ПРЕДЛОГ ЗА ВЕЛИКУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ за 2012.годину
За проф.архитекту Браниславa Миленковићa

Чини ми се да би као мото за текст који следи најбоље послужио документ под насловом „Заборавно племе“ у публикацији објављеној поводом сећања на проф.Рате Богојевића у „Центру за културну деконтаминацију“ проф.Б.Миленковића.
Цртице из биографије проф.Б.М.

Професор Бранислав Миленковић рођен је 1926 године.
Од 1951. до 1953. године ради као млађи грађевински инжењер на Архитектонском факултету у Београду , а од 1954-57 године као хонорарни асистент.
Од 1957- 1959. године као асистент.1958 године, одбранио је хабилитациони рад под насловом
„Пројектантски модул један од најбитнијих елемената код пројектовања“ чиме је стекао
звање доцента на Архитектонском факултету , 1977 године одбранио је докторску дисертацију
под насловом„Студија програмских начела архитектуре и њен однос према другим пољима у науци о простору“ и стекао звање редовног професора на Архитектонском факултету и у том звању остао све до одласка у пензију. Његова наставна активност настављена је,у наредном периоду, у настави на
Последимломским студијама. Обе ове теме, модул и програмска начела, биће стална
Преокупација у његовом научном и истраживачком раду.
Сем наставничке делатности проф.Бранислав Миленковић је активан на разним пољима
у области архитектуре. То је пре свега наставна делатност (уџбеници,скрипта), научно - истраживачка (низ публикација и текстова) практичном раду (реализације, пројекти
и конкурси).

Прилози су подељени на две тематске групе, методологију пројектовања и историјске, критичке и актуелне текстове уз ,њему својственом, аналитичком и објективном приступу.
Листајући материјале који су се нашли испред мене схватио сам да, и поред моје
дугогодишње сарадње са проф.Браниславом Миленковићем,нисам имао стварну
представу о обиму, величини, доприносу и значају који обухватају сва поља његове
активности и интересовања. Теме су различите, приступ прилагођен условима, значају
и сложености онога што се анализира. Утисак који оставља овај материјал садржан је у чињеници да је немогуће у оквиру овог
предлога сагледати његов стварни значај и вредност.
Ради лакшег сагледавања опуса проф.Б.Миленковића материјал је подељен у три групе: реализације, конкурси и научно-истраживачки и други текстови.

Реализације:
Од 1954. до 1973. наведено је 19 реализованих објеката: аеролошка опсерваторија на
Зеленом брду у Београду, филијала народне банке у Пећи; стамбена зграда аеролшке
опсерваторије; зграда социјалног осигурања у Пријепољу; самачки хотел у Мајданпеку; стамбене зграде у Мајданпеку, Пробиштипу и Злетову; осмогодишња школа у Космајској
улици у Београду; одмаралиште железаре Никшић у Бечићима; студентски домови
Патрис Лумумба у Београду.; комплекс средњетехничке школе у Титоиграду; дом студената у Нишу; дом студенткиња у Нишу; станови за насеље Кнежевац-Кијево; самачки хотел Универзитета у Београду ; тржни центар на Петловом брду, осмогодишња
школа на Петловом брду; дечији вртић и јасле на Петловом брду; ресторан и „Острига
у Померу-Истра; хотел Минерва у Подгорици ; Беобанка у Лозници; Беобанка у Апатину; робна кућа у Брчком; Беобанка у Коларчевој улици ; пословна зграда на Теразијама у склопу
Чумићевог сокака.

Конкурси:
Проф.Б.Миленковић учествовао је, што самостално, што у тиму на 60-так, јавних и ужих конкурса. Овај сажети преглед конкурса са различитим темама показује његов интерес за многа пољау области архитектуре и урбанизма. За њега не постоје малих (сеоска кућа и окућница) и сложених, условно, великих тема. Увек је присутан изазов, увек исти, који полази од
окружења, традиције преко организације садржаја до анализе потреба сложених у
архитектонско урбанистички склоп. Овакав приступ и резултати оцењивани су и одговарајућим признањима ( 14 првих пласмана, 4 друга пласмана, 6 трећих пласмана уз 19 откупа).
Навешћемо само карактеристичне : јавне архитектонске конкурсе за типску сеоску зграду
и уређење окућнице; ужи конкурс за регулацију Савске падине; ужи конкурс за регулацију
и пројекат излаза из Теразијског тунела; јавни конкурс за три типа сеоске куће и уређење
окућнице за Космет; јавни конкурс за стамбене објекте у блоковима 45 и 70 у Новом Београду, награда ван конкурса; ужи конкурс за електронски факултет у Нишу; ужи конкурс за Беобанку у Апатину; ужи конкурс за Беобанку у Лозници; ужи конкурс за хотел Путник у Умагу ( I награда); ужи конкурс за уређење и регулацију Чумићевог сокака ( I награда );
јавни конкурс и ужи конкурс за регулацију и типове стамбених зграда друге етапе у
насељу Кнежевац-Кијево ( III награда ); ужи конкурс за средње техничку школу у Титограду ( I награда); јавни конкурс за индивидуалне стамбене зграде на територији НРС ( II и две III награде ); јавни конкурс за индустријско стамбене зграде на територији НРЦГ ( II награда ); ужи конкурс за уређење центра Драчево у Скопљу ( I награда ); јавни конкурс за регулациону
основу града Задра ( откуп ); јавни конкурс за уређење потеза Виловина-Стоје у Пули (б.пл.); јавни конкурс за НО општине Панчево (б.пл.) предлог који није наишао на разумевање
оцењивачког суда као један од ретких предлога који je успоставио одговарајући дијалог са
окружењем избегавши, у то време, карактеристичан интернационални стил непримерен
окружењу.

Научно-истраживачка активност, штампани радови,критички текстови итд.:
Разматрајући целокупан опус који се бави истраживањима и анализом различитих тема које задиру у скоро све области архитектуре и урбанизма намеће се закључак да је циљ и суштина истраживања проф.Б.Миленковића да уочи, рашчлани и дефинише проблем који је предмет анализе и истраживања у намери да са извуку реални и објективни закључци у тумачењу различитих појава у области архитектуре и урбанизма.
С обзиром на обиље материјала и различитих тема поделио сам материјал на неколико сегмената.
Први сегмент посвећен је питању модуларне координације : “Пројектантски модул 1958 “; “Упутства за пројектовање станова у мод.коорд. 1961 “ ; “Модул у мод.коорд. 1977 “; Речник мод.коорд. 1977 “ ; “Примена модула од 10 цм код стамб.згр.”
Други сегмент има за тему стан,становање,окружење: “Стан минималног стандарда 1065/66“; “Нормирање површина у стану 1966 “ ; “Развој програмских начела 1975 “ ; “Композиција плана 1976 “; “Прогноза стамбене средине 1977 “; “ Типичне јединице у традиционалном и савременом оснивању склопа 1977“; “Геометрија склопа 1991 “; Моћ и границе предвиђања – унапређење становања 1993 “;”Величина стамбене површине функционални захтеви корисника 1969 “.
Трећи сегмент : настава(уџбеници, скрипта)
“38 линија”1964/65 “; “Елементи пројектовања 1969”; “ Увод у Архитектонску анализу I,II,III 1969/72/78 “; “Елементи пројектовања са основама урбанизма, уџбеник за усмерено образовање 1979/80 “; “AA – I - 9 књ. 1990 “; “AA – II - 6 књ. 1991 “;

Историјски текстови:
“О схватању савремене архитектуре - Нова Македонија; 1955 “; “О композицији грчких храмова I-II 1962/66 “; “Разарање историје – de aedificatoria 1990 “; “Старо или ново - старо и ново 1994 “;“Нема будућности без ревизије прошлости 1955 “.
Теоријска разматрања и анализе:
“Квадрат као елемент композиције 1955/56 “; “Површина 1969 “;”Типичне организације
1972 “; “Наука о простору I-II 1985/87 “; “Теорија потреба 1978,1997/98 I-II”; “Истраживање
Простора-урбанологија 1992 “; “Симбол-место-форма I-II 1996/96 “; “Култура форме 1992 “;
“/Ре/Конструкција облика 2003 “; “Језик архитектуре 2003 “.

Заштита, конзервација, реконструкција, наслеђе :
Примери из антропоморфне анализе зграда за становање у Македонији 1954/56 ; Призрен: “Проблеми реконструкције и заштите 1960, и регулације 1960 “; “Грађев.традиција 1967 “;
“Косанчићев венац-урбанистичка студија 1969 “; Од Де-конструкције до Ре-конструкције 1996 “; Студија архитек.наслеђа града Врања ; Нова правила заштите 1994 “; Композиционе варијанте једнопростора 1997 “; Конзерватор или пројектант 1998 “; Интернационална теорија и провинцијална пракса 2003/04 “; “Поправни испит историје грађења 2005 “; “Призрен град споменик 2006 “; “Градитељска традиција 2009 “;
На крају напомињем да је из обимног, тематски испреплетаног, и сложеног материјала било тешко јасно дефинисати тематска поља (модул, становање, настава, теорија истраживања,
историја заштите и наслеђа) па тако и ове поделе треба условно прихватити. Уопште узев можемо закључити да део који се односи на методологију пројектовања, независно шта она све подразумева под том општом дефиницијом (модул.коор., стан., настава, историја, теорија, заштита) је заступљен са 65 јединица, а део са чланцима, приказима и критичким освртима приближно у истом броју.

Активност проф.Б.Миленковића одвијала се и у првој декади 21-ог века упркос поодмаклим годинама :”Језик архитектуре” 2003, “Цртежи “ 2007, “Градитељска традиција“ 2009, “Између две горе 2010 “, “Учитељи 2011“, “Последње десетљеће XX-ог века 2012“,”Заборавно племе 2012 “,“Свједок времена 1950/2013 “, што нас уверава де је реч о изузетној личности која је свој релативно дуги животни век посветила на најбољи начин питањима архитектуре.
Шта рећи на крају овог предлога? Пример одговарајућег признања,увелико закаснелог,
представља наш, навиком стечени, однос према оним људима који су у великој мери својим радом, квалитетом, истрајношћу задужили своју средину, а да им то не буде вредновано и признато на прави начин. Кад погледамо сав тај напор и жељу да пред струку постави низ битних питања покушавајући да их сагледа, анализира и протумачи, на њему својствен начин, схватићемо да смо у својој средини имали личност огромне енергије, знања и жеље да унапреди релативно скромно поље теорије и истраживања у архитектури.

Стога сматрам, сумирајући све релевантне податке, да још није касно да му Веће Велике награде архитектуре Удружења архитеката Србије коначно ода признање.

У Београду, 18.јуна 2013. Проф.архитекта Александар Стјепановић, с.р.

Prilog Velika nagrada arhitekture 25-11-2013 from Udruzenje arhitekata Srbije on Vimeo.

BRANISLAV MILENKOVIC from Društvo arhitekata Beograda on Vimeo.

30 ГОДИНА велике награде архитектуре

ВЕЋЕ ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ АРХИТЕКТУРЕ

УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

има част и задовољство да обавести јавност да је на састанку Већа ВНА који је одржан 10.03.2016.године у Београду, Велика награда за животно дело за 2015. годину већином гласова припала

архитекти Бранку Бојовићу

Састанку Већа које чине добитници Велике награде архитектуре присуствовали су:

Проф.Спасоје Крунић, архитект, председник Већа

и чланови

Академик проф.Милан Лојаница, архитект

Академик проф.Бранислав Митровић, архитект

Миленија Марушић, архитект

Проф.Василије Милуновић, архитект

Проф.Димитрије Младеновић, архитект

Проф.Александар Стјепановић, архитект

Проф.Светислав Личина, архитект

Горан Војводић, архитект

Кратки изводи из предлога:

„Колега Бојовић је наш истакнути архитекта, теоретичар, урбаниста и као јавни радник велики представник наше струке „

Проф.Михајло Митровић, архитекта

„Са посебним задовољством подржавам предлог архитекте Михајла Митровића да се архитекти Бранку Бојовићу додели Велика награда архитектуре за 2015. годину.

Бранко Бојовић је јединствена појава са посебном мисијом веома значајном за нашу струку.

Ерудита по вокацији, Бојовић градотворну архитектуру разматра у критичко-историјском контексту, афирмишући је увек као значајан део културе ове средине. О овоме на пример сведочи низ наступа на јавним трибинама, као и низ записа и уређивања часописа, израде научних радова и просторних планова.

Бранко је особа која непогрешиво уме да препозна квалитете урбанизма и архитектуре и њихову друштвену димензију, да их артикулише и јасно искаже. Право у мету, критички, објективно, без калкулисања. Увек у одбрану и промоцију наше професије.

Ми који се бавимо пројектовањем заокупљени смо само самим собом и својим делима. Или не стижемо, или смо субјективни. Зато постоји Бранко.

Миленија Марушић, архитекта“

Образложење предлагача:

ПРЕДЛОГ ЗА ВЕЛИКУ НАГРАДУ УДРУЖЕЊА АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ ЗА 2015.годину

-          За архитекту Бранка Бојовића

Цртице из биографије архитекте Бранка Бојовића

Бранко Б. Бојовић, архитект, рођен је у Београду 10.04.1940. године.

1. Живот

Школовање – основну школу, гимназију и Архитектонски факултет завршио је у Београду. Дипломирао је 12. јула 1963. године.

Рад – Током радног века био је запослен како следи:

-       1963. до 1966. године – Комунална служба СО Чукарица;

-       1966. до 1986. године – Савезни завод за урбанизам и комунална и стамбена питања, касније преименован у Југословенски инсититут за урбанизам и становање (ЈУГИНУС);

-       1986. до 1989. године – Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС);

-       1989. до 1995. година – Скупштина града Београда – члан Извршног одбора (Градске владе) у три мандата;

-       1995. до 2005. године – Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС);

Од 11. априла 2005. године налази се у пензији.

2. Дело

Стручна делатност. Основни проблеми на којима је Бранко Бојовић радио су урбанистичко и просторно планирање, геополитика, политика урбанизма, теорија урбанизма, методологија планирања, становање и стамбена политика, проблематика инфраструктуре, урбанистички нормативи, теорије вредности и потреба, урбанистичко и урбанизму блиско законодавство, теоријски и праксеолошки аспекти заштите непокретног наслеђа културе, факултетска настава, публицистика, издаваштво и др.

Од резултата рада у струци наводе се:

-       22 књиге, монографије, зборника, уџбеника, атласа;

-       30 урбанолошких студија;

-       око 300 углавном рецензованих чланака;

-       преко 150 интервјуа;

-       87 реферата на стручним и научним скуповима;

-       око 100 планерских елабората од Просторног плана Републике Србије (поглавље о добрима културе) и Просторног плана Републике Српске (први руководилац) до планова за села, конкурса, програма и др;

-       преко 100 предавања, промоција, трибина, округлих столова и сл.

-       учешће у великом броју жирија, савета, одбора, комисија и др.;

-       и читав низ других активности, што укупно чини око 1200 референтних јединица, које се тичу планова, текстова и других активности у струци.

Настава

- Током радног века Бранко Бојовић је био укључен, као наставник по позиву у последипломских студија из становања на Архитектонском факултету у Београду у трајању од 12 година.

Јавна делатност

Бранко Бојовић је :

-       члан Академије архитектуре Србије од оснивања 1995. године

-       члан УЛУПУДС-а по позиву од 1986. године

-       члан Уређивачког одбора Часописа „Изградња“ од 1986. године, а главни и одговорни уредник од 2000. година и даље.

-       члан Извршног одбора Скупштине града Београда у три мандата - 6 година

-       члан Управног одбора Културног центра Београда;

-       члан Председништва Културно просветне заједнице Београда;

-       председник трибине „Лице града“ – 5 година;

-       члан Управног одбора Музеја града Београда;

-       члан Уређивачког одбора Годишњака града Београда;

-       председник Друштва урбаниста Београда – 7 година;

-       члан Стручног савета Урбанистичког завода Београда – 8 година;

-       председник Стручног савета Завода за заштиту споменика културе града Београда;

-       колумнист у 35 бројева Београдских новина.

Најзначајније референце

-       Планерски атлас просторног уређења Југославије, ЈУГИНУС, Београд, 1974. године, коаутор;

-       Београд – социолошка студија, Институт за социолошка и криминолошка истраживања Београд, 1977. године, коаутор;

-       Физиономија и меморија града, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, последипломске студије из становања, Београд 1982. године;

-       Мреже и објекти инфраструктуре, уџбеник за IV разред усмереног образовања природно-техничке струке – смер за просторно планирање, Научна књига, Београд, 1982. године, коаутор;

-       Становање у зградама високе спратности, Савезни завод за урбанизам, комунална и стамбена питања, Београд, 1969. године, коаутор;

-       Просторни план Републике Србије, ИАУС, Београд, 1996. године, поглавље о непокретним добрима културе;

-       Просторни план Републике Српске, Урбанистички завод Републике Српске, Бања Лука, 2007. године, први руководилац;

-       Генерални планови: Сокобања, Пожаревац, Шабац, Бар (1986. и 2007. године) и друго;

-       ДУП централне зоне Тршића, ИАУС, Београд, 1987. године;

-       ДУП прве фазе Привредне зоне Бара, ИАУС и Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, Београд 2002. године;

-       Изложба ААС на годишњој скупштини ACCEE у Фиренци крајем новембра 2006. године, под покровитељством Фондације Romualdo del Bjanko.

-       Изложба чланова Академије архитектуре Србије на XIV Међународном фестивалу ЗОДЧЕСТВО 2006. године, изложбена сала Мањеж у Москви;

-       Изложба архитеката чланова ААС у галерији Super space Belgrade, Бетон хала, 2007. године

-       Учешће на изложби Портрети архитеката, ретроспектива чланова Архитектонске секције УЛУПУДС-а 1953-2010. године, Београд;

Награде, признања, захвалности, медаље, повеље, плакете и др.

За укупан стручни и друштвени рад Бранко Бојовић је добио скоро 80 награда, признања, захвалности, повеља, медаља и др., поред осталог и:

-       Откуп на конкурсу сарајевског часописа „Одјек“ за кратки есеј, 1969. године;

-       Плакета ослобођења Сокобање, 1976. године; (почасни грађанин)

-       Прва награда за есеј на тему „Тајни живот града“, Комуникације, Центар за планирање урбаног развоја, Београд, 1986. године;

-       Повеља Општинског одбора Лозница за прославу 200-годишњице рођења Вука Стефановића Караџића, 1987.године;

-       Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, 1991. године;

-       Повеља Академије архитектуре Србије као оснивач и члан, 1995. године;

-       Захвалност Музеја примењене уметности за подршку у реализацији пројекта „Београд – огледало Европе“, XИX Тријенале у Милану, 1996. године;

-       Грамату као утемељивач Храма светог Саве, по патријарху српском Герману 1997. године;

-       Златни Беочуг Културно-просветне заједнице Београда, 2001. године;

-       Награда за животно дело „Емилијан Јосимовић“, Удружења урбаниста Србије, 2005. године;

-       Велику награду XVI Салона урбанизма у Нишу, за Просторни план Републике Српске, 2007. године;

-       Награду УЛУПУДС-а за стваралаштво у 2008. години;

-       Признање за врхунски допринос националној култури (тзв. национална пензија) 2013. године.

У Београду, 10.03.2016.