Super User
The BETA 2018 competition and its related exhibition supports and promotes quality architecture in all its forms and manifestations, being conceived as a relational interface both within the profession and between the profession and the socio-cultural environment in which it operates.
The competition is open to all those who contribute to the creation of quality architecture in the Euroregion (Romania, Serbia, Hungary), of which: architects, urbanists, landscape architects, scenographers, light artists, graduates of architecture / interior architecture / urban planning / visual arts / design, engineers, IT-ists, public administrations, NGOs, sociologists, psychologists, critics, theorists, philosophers etc.
Participants can submit works realized in the past two years (finalized projects / proposals / projects that reinterprete the role of architecture, including essays on housing) in the following six categories: 1.Built space, 2.Interior space, 3.Public space, 4.Graduation projects, 5.Initiatives / Experiments / Visions in architecture and 6.Architecture essays.
For entering the competition, the participants will consider the following two deadlines: August 1st (for 1-5 categories) and September 10th (for category 6).
The competition has an euroregional character, being open to the DKMT*
Euroregion (for 1-3 categories), as well as to the three neighboring countries - Romania, Hungary and Serbia (for 4-6 categories).
The jury consists of: Attila Kim, Irina Cristea, Grozdana Šišović, Levente Szabó and Oana Stănescu for categories 1-5 and Catherine Slessor, Ethel Baraona Pohl and Tamar Shafrir for the architecture essays category.
More information on the competition is available on our website: http://competition.betacity.eu/en
Also, you can consult the results of the 2016 edition of the BETA competiton here.
Newsletter lansare_EN.pdf
Otvaranje: četvrtak, 23. mart, 2017. u 19h, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad Trajanje: 23.03.-09.04.2017.
Autori koncepta i kustosi izložbe: Relja Ivanić i DaNS / Aleksandar Bede, Andrea Tamaš Dačić, Slobodan Jović, Dragana Konstantinović, Maja Momirov Autor fotografija: Relja Ivanić Organizator: Društvo arhitekata Novog Sada Partneri: Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Inženjerska komora Srbije
Učesnici studentskog segmenta izložbe:
Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu: Igor Šiler, Snežana Petković, Aleksa Gajić, Ivan Vuknić, Sara Apostolović, Miljan Vuletić, Sofija Balać, Ivana Čavić, Teodora Ivkov, Barbara Jovanović, Jelena Gajinović, Vanja Novaković, Milica Strizović Koordinatori: Mia Ćuk, Andrea Palašti, Aleksandar Ramadanović
Studenti Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu: Nataša Apostolović, Petar Bajunović, Tijana Bilafer, Nevena Čalošević, Nemanja Ćaćić, Milica Gruban, Mirjana Ivanović, Kristina Marinković, Jovan Milošević, Stefan Milović, Nevena Nikić, Milica Ninković, Dajana Ostojić, Filip Pajović, Lara Penc, Marko Prodanović, Milica Rakočević, Sofia Rudan, Tijana Savić, Sara Stanić, Marko Šarac, Dragana Šaša, Katarina Šijačić, Katarina Tričković, Marko Vuksanović, Jovana Zrnić, Sonja Đordan, Milan Maletin, Zorana Obradović, Zoran Otrupčak, Jelena Stepanović Koordinatori: Miljana Zeković, Višnja Žugić, Bojan Stojković
DaNS – Društvo arhitekata Novog Sada otpočinje sa višegodišnjim istraživačkim projektom Jugoslovenski modernizam u Vojvodini čiji je cilj valorizacija i predstavljanje nasleđa posleratne modernisitčke arhitekture na ovim prostorima, upravo sada kada postoji dovoljna vremenska i ideološka distanca.
Izložba Fokus na modernizam: Arhitektura Novog Sada 1950‐1970 je prvi događaj u seriji aktivnosti ovog projekta. Cilj izložbe je da se, kroz selekciju najikoničnijih objekata iz ovog perioda, javnosti predoče kvaliteti i vrednosti arhitektonskog nasleđa iz ove stvaralačke epohe koja još nije doživela svoju punu revalorizaciju i popularizaciju šire od uskih stručnih krugova.
Upravo je ovaj period predstavljao ključno doba za razvoj ne samo arhitektonske discipline kod nas, već je on uspostavio i osnove savremenih urbanih matrica na kojima grad i danas počiva. Prve posleratne decenije su period kada je domaća arhitektura ravnopravno učestvovala u razvoju savremenih arhitektonskih tokova u svetu, a da to danas nije dovoljno osvešćeno. Konačno, ukazivanjem na neotkrivene kvalitete i vrednosti želi se ukazati na potrebu njihove zaštite i (re)pozicije u graditeljskom nasleđu Novog Sada i Vojvodine.
Izložba se sastoji iz dva dela. Prvi deo čini selekcija objekata iz ovog perioda prikazanog kroz arhitektonske fotografije većih formata, autora Relje Ivanića, trenutno najaktivnijeg fotografa specijalizovanog za arhitekturu u Srbiji. Drugi deo izložbe obuhvata prezentacije radova studenata. Projekti likovnog departmana Akademije umetnosti, donose različita čitanja šireg kruga modernističkih objekata na teritoriji Novog Sada. Njihov pogled na modernističko nasleđe grada predstavljen je u obliku fotografskih studija u kojima je prisutan estetski ali i kritički osvrt mladih generacija na sadašnje stanje objekata iz perioda 1950‐1970. Projekat studenata Departmana za arhitekturu Korisnik modernizma, u formi foto eseja preispituje poziciju savremenih korisnika modernističkih zgrada, i odgovara na pitanja: ko je bio korisnik modernizma, ko je danas, kako se današnji korisnik modernizma snalazi u čitanju prostora projektovanih za jedno prošlo, drugačije vreme; na koji način ih upotrebljava, prilagođava, transformiše; poštuje li sećanje ovih prostora na kolektivni duh upisan u fizičke strukture modernih planova; oseća li se pozvanim da menja, da ostavi trag u prostoru, da upiše svoje postojanje u materijalu; kako svojom pričom podržava svoje odluke i da li je naš korisnik modernizma u dijalogu sa svojim modernim domom?
Krajnji rezultat projekta je i monografija/katalog kojom se arhivira i vrednuje arhitektonska produkcija nastala u drugoj polovini 20. veka na prostoru Vojvodine.
Уторак, 19. јуни у 18.00 Галерија Артгет, Трг Републике 5/I
Бијенале архитектуре у Венецији / Случај СРБИЈА
Учесници: Дејан Тодоровић, Љиљана Абрамовић Милетић, Бранко Станојевић, Слободан Јовић и Снежана РистићМодераторка: Даница Јововић Продановић .................................... Бијенале архитектуре у Венецији једна је од ретких међународних манифестација из области архитектуре на којима се Србија редовно представља.У стручним круговима широм света све чешће се покрећу дискусије о значају и дометима оваквих манифестација, шта на њима треба приказивати, како комуницирати са публиком којој су изложбе пре свега намењене? На локалном плану често се питамо да ли смо задовољни својим учешћем и његовом рецепцијом, да ли смо се најбоље припремили, да ли смо почели на време?Ове године, Бијенале се одржава по шеснаести пут, под насловом “Слободан простор”, како су то дефинисале уметничке директорке, Ивон Фарел и Шели Макнамара.Верујемо да архитектонска пракса подразумева допринос, ангажман и стално освежавање континуитета архитектонске културе. Морамо неговати културу, као што негујемо башту. У архитектури време није линеарно. Архитектура обједињује прошлост, садашњост и будућност. и управо тај аспект оживљавања прошлости из перспективе савремених архитеката представља посебан фокус ове изложбе. Кључна компонента за одржање континуитета традиције у архитектури је пракса наставе. Многи од позваних учесника су активно ангажовани у настави. Ова изложба такође наглашава преплитање светова израде и изградње и света имагинације.Наша земља се представља са пројектом “Слободна школа је, слободан простор”, ауторског тима на челу са архитектом Бранком Станојевићем. Започевши своје истраживање у простору напуштене и запуштене школе за филозофију архитектуре коју је водио Богдан Богдановић у Малом Поповићу (1976-1990), аутори преиспитују архитектонске појмове дефинисане и проучаване у овој школи алтернативног и слободног мишљења архитектуре, покушавајући да их доведу у везу са конкретним савременим просторним ситуацијама. Чини се да је поставка српског павиљона у великој мери одговорила концепту уметничких директорки.Бијенале је тек почело свој шестомесечни живот, утисци су свежи и право је време да о изложби, искуствима рада на припремама разговарамо са људима који су непосредно учествовали у конципирању и организовању овогодишњег наступа Србије, али и са онима који манифестацију познају и прате и имају увид у услове, промене и тенденције које диктирају “правила игре”.
Добро дошли!
ГРАДОВИ СРБИЈЕ У БУДУЋНОСТИ
(ген. координатор проф. др Борислав Стојков - АИНС)
4. отворени Округли сто
ИНДУСТРИЈА, ПРЕДУСЛОВ ЕКОНОМСКЕ ОДРЖИВОСТИ ГРАДОВА СРБИЈЕ
друштвени изазови производње у високо-урбанизованим срединама
Отворени округли сто ће бити одржан у сали Савеза инжењера и техничара Србије, ул. Кнеза Милоша 9а/III, у уторак 26. јуна, 2018 од 15:00 до 18:00 часова.
Регистрација почиње у 14:30. Улаз је слободан.
4. Okrugli sto - poziv.docx
Конкурсни радови из првог степена:
Аутори у првом степену од радне шифре 01 до радне шифре 27
Радна шифра 01 – ауторска шифра 12345 – рад позван у други степен Аутор: проф. Wu Weishan Радна шифра 02 – ауторска шифра 50005 – рад позван у други степен Аутор: Момир Димитријевић Радна шифра 03 –ауторска шифра 54321 Ауторски тим: Мр Милорад Панић, вајар, уметнички сарадник, Факултет ликовних уметности Мр Габриел Глид, вајар, доцент, Факултет ликовних уметности Др Здравко Јоксимовић, вајар, редовни професор, Факултет ликовних уметности Ђорђе Девић, дизајнер Радна шифра 04 – ауторска шифра 24041 Ауторски тим: Наташа Чпајак, дипл.вајар Сарадници:Зоран Чпајак, Снежана Чпајак Радна шифра 05 – ауторска шифра 35179 – рад позван у други степен Аутор: Мирсад Бегић, академски кипар Радна шифра 06 – ауторска шифра 50415 Аутор: мастер примењени уметник Татјана Каравелић Сарадник на пројекту: мастер инж. пејз. арх. Јелена Ивковић Радна шифра 07 – ауторска шифра 12487 Аутор : Катарина Трипковић Сарадник у изради графичког приказа идеје: Кристина Павић Радна шифра 08 – ауторска шифра 51419 Чланови ауторског тима: Наташа Марковић, Иван Тановић Радна шифра 09 – ауторска шифра 15899 Аутор: арх.Властимир Стојановић Радна шифра 10 – ауторска шифра 26676 Ауторски тим: Драгољуб Драго Ђокић, академски вајар, др Урош Весић, дипл.инж.арх. Радна шифра 11 – ауторска шифра 14252 Аутор: др Велимир Каравелић Радна шифра 12- ауторска шифра 13031 „Анонимни аутор“ Радна шифра 13 – ауторска шифра 78927 Аутор: Марко Вуковић Радна шифра 14 – ауторска шифра 17125 - рад позван у други степен Аутор: Зоран Ивановић Радна шифра 15 – ауторска шифра 20147 Аутор: вајар Милена Вукајловић Сарадник: архитекта Милош Топаловић Сарадник: историчар уметности Драган Симић Радна шифра 16 – ауторска шифра 46275 Аутор: Никола Замуровић Радна шифра 17 – ауторска шифра 02500 - рад позван у други степен Аутори: Проф.Александар Рукавишњиков, Москва Проф.Петар Арсић, Београд Консултанти: Проф.Николај Мухин, Москва Акад.Николај Шумаков, Москва Сарадници: Данило Арсић, Лондон Ана Виријевић, Београд Ивица Радиновић, Београд Тања Ђурашковић, Београд Радна шифра 18 – ауторска шифра 13550 Ауторски тим: Ђорђе Мандрапа, Пеђа Паровић, Немања Антонијевић, Рада Маслеша, Владимир Парежанин Радна шифра 19 – ауторска шифра 33033 Аутор: Никола Рикановић, академски ликовни уметник Радна шифра 20 – ауторска шифра 24877 - рад позван у други степен Аутори: Prof.Salavat Shcherbakov, Москва Igor Nikolaevich Voskresensky, архитекта, Москва Радна шифра 21 – ауторска шифра 25893 Аутор : Вељко Самарџија Радна шифра 22 – ауторска шифра 12358 Ауторски тим: Аутор: Слободан Малдини Коаутор: Софиа Ланцош Малдини Радна шифра 23 – ауторска шифра 17260 Чланови ауторског тима: Данило Цигановић, маст.инж.арх., Јована Војнов, б.арх. Радна шифра 24 – ауторска шифра 25096 Аутори: Данило Недељковић, дипл.инж.арх. Ела Нешић, дипл.инж.арх. Радна шифра 25 – ауторска шифра 64278 Аутор: Југ Церовић Радна шифра 26 – ауторска шифра 24733 Аутор: Бојан Грујић Радна шифра 27 – ауторска шифра 11687 Аутор није предао задате елементе конкурсне документације Аутор: Ивановић Владимир
Аутори из другог степена – награде и обештећења
Награђени радови у другом степену
Прва награда радна шифра 17 – ауторска шифра 02500 Аутори: Проф.Александар Рукавишњиков, скулптор, Москва – позвани аутор из Русије Проф.Петар Арсић,архитект, Београд Консултанти: Проф.Николај Мухин,уметник монументалиста, Москва, акад.Николај Шумаков, архитект, Москва Сарадници: Данило Арсић, Загреб, Ана Виријевић, Београд, Ивица Радиновић, Милано, Тања Ђурашковић, Београд Друга награда радна шифра 01 – ауторска шифра 12345 Аутор: проф. Wu Weishan, Пекинг, позвани аутор из Кине Трећа награда радна шифра 14 – ауторска шифра 17125 Аутор: Зоран Ивановић Ненаграђени радови у другом степену : Радна шифра 02 – ауторска шифра 50005 – учесник у другом степену: Аутор: Момир Димитријевић Радна шифра 05 – ауторска шифра 35179 – позвани аутор из Словеније и учесник у другом степену: Аутор конкурсног рада: Мирсад Бегић, академски кипар, Љубљана, Словенија Сарадници – архитектонско уређење спомен обележја и графичка припрема конкурса: Равникар Потокар архитектонски биро доо: Роберт Потокар, арх., Матеја Шетина, арх., Ања Патекар, арх., Јернеј Борко, арх. Фотографија: Игор Модић Ливничар: Борут Камшек Радна шифра 20 – ауторска шифра 24877 - учесник у другом степену: Аутори: проф. Salavat Shcherbakov, вајар , Igor Nikolaevich Voskresensky, архитекта
Dani arhitekture u Banjaluci 2018. počinju u ponedeljak u 19.00 u Kulturnom centru Banski dvor – predavanjem Igora Marića (Srbija) - Regionalizam u srpskoj modernoj arhitekturi te otvaranjem čak 3 izložbe u Velikom salonu Kulturnog centra Banski dvor u 20.15. Izložbe će se moći pogledati do 11. juna 2018.
Kompletan detaljan program Dana arhitekture možete naći na sajtu: http://www.arch-days.com gdje možete rezervisati ulaznice za simpozijum koji će se održati u petak i ponedjeljak https://arch-days.com/da2018/reserve-a-ticket
Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda,
pozivaju Vas na svečano otvaranje programa Dan Arhitekture
IVAN ANTIĆ ARHITEKTONIČNO / Autori: Dijana Milašinović Marić i Igor Marić
STANOVANJE 2017 /Urednik: Aleksandar Keković
Četvrtak 17. maj 2018. godine u 16,00 časova, Galerija RTS, Takovska 10
Uvodna reč: Dijana Milašinović Marić
Program otvara: Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno umetničkog programa RTS-a
IvanAntic-POZIVNICA.pdf
|
|
ČLANARINA 2024
Poštovani,
Podsećamo vas da godišnja članarina u Društvu arhitekata Beograda- Udruženju arhitekata Srbije za 2024. godinu iznosi 3.000,00 dinara.
Za arhitekte/ penzionere godišnja članarina iznosi 1.500,00 dinara.
Uplatu možete izvršiti na račun Društva arhitekata Beograda, Beograd, Kneza Miloša 7a/III kod OTP banke, a.d. Novi Sad broj 325-9500600062062-07 sa pozivom na broj 2024.
Popunjenu pristupnicu možete poslati na e- mail: office@dab.rs ili popuniti lično pri dolasku u prostorije Društva arhitekata Beograda radnim danima između 09,00 -15,00 časova.
Za sve potrebne informacije možete se obratiti i na telefone ili e- mail adresu:
011/ 3230-059; 3239-754, office@dab.rs Društvo arhitekata Beograda Udruženje arhitekata Srbije
PRISTUPNICA.docx
|